СРПСКИ САТЕЛИТ

Документација је прослеђена Министарству за науку, Новосадском универзитету и Катедри за војно машинство Машинског факултета у Београду. Уследило је неколико покушаја да „Тесла-1” започне као пројекат од националног стратешког значаја, али није било икаквих реакција.

Мр Грујица С. Ивановић

После лансирања првог „Спутњика” (октобар 1957) ваздухопловни инжењери, дипломци Машинског факултета у Београду који су учествовали у пројектовању наших првих авиона, покренули су разговоре о лету у космос. Водећу улогу имао је Миливој Југин.

Те 1957. у селу Лозовик, надомак Ивањице, професор географије Раде Марковић основао је ваздухопловно-ракетни клуб, који је после слања првог човека у космос преименован у Клуб младих астронаутичара „Јуриј Гагарин”.

Тадашње руководство СФРЈ
је снажно подржавало космичке
замисли Миливоја Југина.
Тако је 1967. у Београду отворена
прва изложба „Космос миру”.

Када је Јуриј Гагарин полетео (април 1961), из ТВ Београд је стигао позив у Ваздухопловнотехнички институт у Жаркову да пошаљу некога ко би прокоментарисао овај историјски догађај. Пре тога дипл. инж. Миливој Југин је неколико пута гостовао коментаришући прве аутоматске мисије на Месец.

Први космонаут који је посетио Југославију био је Герман Титов, други човек у орбити. За разлику од Гагарина, он је у јесен 1961. у своју светску турнеју уврстио Београд. Следеће године нашу земљу посетили су први Американац у орбити Џон Глен и трећи совјетски космонаут, Андријан Николајев.

Пријатељ Србије

Тадашње руководство СФРЈ је снажно подржавало космичке замисли Миливоја Југина. Тако је 1967. у Београду отворена прва изложба „Космос миру” која је, колико ми је познато, била прва у свету посвећена космичким истраживањима, са експонатима СССР, САД и европских земаља. Специјални гост био је прослављени совјетски космонаут Павел Попович, велики пријатељ Србије.

Старији читаоци се, несумњиво, сећају када су Београд посетили први људи с Месеца, астронаути Нил Армстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Колинс.
Следећа изложба „Космос миру” одржана је у јуну 1971. Поред космонаута Павела Поповича, гост је био легендарни амерички астронаут Томас Стефорд, командант мисије „Аполо-10”, којом је у мају 1969. обављена генерална проба уочи првог спуштања људи на Месец.

Совјети су, поред осталог, приказали слетајући апарат космичког брода „Сојуз”, „Луноход”, и „Луну-16” која је прва са Месеца донела узорке тла, а штанд НАСА (САД), уз неколико изложака, красили су капсула „Апола-10” у којој је око Месеца, управо, летео Томас Стефорд, и камење с Месеца.

У нашим градовима и селима отварани су ракетни клубови (био сам члан једног од њих), а село су посетили космонаути Николајев, Попович, Титов, Владимир Шаталов, Виталиј Севастјанов, академик Валентин Сједов.

Неуморни Миливој Југин
покренуо је иницијативу да
се при влади СФРЈ установи
Космичка агенција Југославије.

Поред редовног појављивања Миливоја Југина на телевизији, радију и у новинама, велику улогу у популаризацији космоса имали су часописи „Васиона” (излази под покровитељством Астрономског друштва „Руђер Бошковић” од раних педесетих, иначе најстарији европски астрономски часопис), „Космоплов” (покренут крајем шездесетих) и чувена „Галаксија” (која је под руководством Гаврила Вучковића и Танасија Гаврановића под окриљем БИГЗ-а 1972. одменила „Космоплов”).

Брежњевљев позив

У то време неуморни Миливој Југин покренуо је иницијативу да се при влади СФРЈ установи Космичка агенција Југославије. Предлог није прихваћен, али је при Савезном извршном већу основана Комисија за мирнодопска космичка истраживања, која је под покровитељством Међународне астонаутичке федерације (IAF) 1978. организовала у Дубровнику 29. Међународни астронаутички конгрес (IAC). Поред осталог, гости су били космонаути Леонид Леонов, Валериј Кубасов и Пјотр Климук. То је последњи велики међународни космички скуп у Југославији.

Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих почела су драматижна политичка збивања. Из Москве (лично од Леонида Брежњева, првог човека СССР) стигао је предлог Београду да пошаље два пилота да се обучавају у Звезданом граду под окриљем „Интеркосмоса”. Будући да је највећи број пилота Југословенског ратног ваздухопловства био спрског порекла, дошло је до неслагања у руководству државе у вези с тим ко ће бити први Југословен у космосу, тако да понуда није прихваћена.

Смрћу Јосипа Броза Тита и почетком растакања СФРЈ интересовање за космос убрзано опада. Последње деценија 20. и првих година 21. века космонаутика у Србији, и на балканским просторима, потпуно је потиснута. Једино су сарадници-ентузијасти часописа „Васиона” и „Галаксија”, а од 2004. и „Астрономија”, писали о космичким истраживањима.

Није ми, нажалост, познато од када постоји идеја за лансирање првог југословенског сателита. Пролазећи кроз ову, како написа песник Жак Превер „галерију успомена”, стижемо у јесен 2008. Тада сам посетио Србију и у октобру на Коларцу и у Новосадској опсерваторији одржао предавања „Човек и космос”.

Договорено је да почне да се
прави српски сателит на
основама пројекта Славка Стојанова.

Последњи слајд био је посвећен идеји да се Србија, уз подршку владе, САНУ, универзитета, института и приватних компанија, укључи у неку од космичких институција, а пре свих у ЕСА. Као што је познато, чланство у Европској свемирској агенцији није условљено пуноправним статусом земље у ЕУ.

Документација „Тесле-1”

После презентације у Новом Саду, окупили смо се у Опсерваторији и први пут покренули идеју за лансирање првог српског сателита. На том састанку су учествовали уредник часописа „Астрономија” Александар Зоркић, Душан Мрђа са Новосадског универзитета и Славко Стојанов који је самоиницијативно нацртао основне елементе летелице.

Договорено је да почне да се прави српски сателит на основама пројекта Славка Стојанова, уз подршку Министарства за науку и приватних компанија. Основан је тим „Тесла-1” (ТГПСС) у који су ушли: Александар Зоркић, Славко Стојанов, проф. др Владимир Ајдачић, Бранислав Којадиновић и Грујица Ивановић.

ТГПСС је почетком 2009. припремио пројектну документацију, која се састоји од следећих докумената:
ПСС01 – Предлог концепције пројекта првог српског сателита Министарству за науку Србије;
ПСС02 – Организациона структуре пројекта;
ПСС03 – Менаџмент пројекта и
ПСС04 – Технички захтеви и карактеристике сателита „Тесла-1”.

Документација је прослеђена Министарству за науку, Новосадском универзитету (проф. др Иштван Бикит) и Катедри за војно машинство Машинског факултета у Београду (проф. др Ђорђе Благојевић). Уследило је неколико покушаја да се „Тесла-1” покрене као пројекат од националног стратешког значаја, али није било икаквих реакција.

Часопис „Астрономија” је објавио чланак „Први српски сателит” у коме су наведени основни разлози зашто Србија треба да се укључи у космичка истраживања.