Arheolozi su iskopali najstariju drvenu strukturu, koja datira od pre gotovo pola miliona godina, što ukazuje na to da su naši preci možda bili napredniji nego što se mislilo. Veoma dobro očuvana drvena konstrukcija otkrivena je na slapovima Kalambo na severu Zambije u blizini granice s Tanzanijom. Datira od pre najmanje 476.000 godina, mnogo pre evolucije Homo sapiensa, prema studiji koja opisuje ovo otkriće u časopisu Nature.
Drvo ima tragove posekotina što pokazuju da su kameni alati korišćeni za spajanje dva velika trupca da bi se napravila konstrukcija, za koju se veruje da je platforma, šetalište ili uzdignuta naseobina iznad vode. Na lokalitetu je, takođe, nađena zbirka drvenih alata, uključujući klin i štap za kopanje. Poznato je da su u to vreme preci koristili drvo, ali u ograničene svrhe, poput paljenja vatre ili u lovu. Lari Baram, arheolog s britanskog Univerziteta u Liverpulu i glavni autor studije, rekao je za AFP da, prema njegovim saznanjima, prethodni rekorder za najstariju drvenu strukturu datira od pre oko 9.000 godina.
On je kazao da je to bilo slučajno otkriće do kojeg je došlo 2019. godine tokom iskopavanja na lokaciji koja se nalazi na obalama reke Kalambo, iznad vodopada visokog 235 metara. Retka su otkrića koja uključuju tako drevno drvo, jer je ono sklono truljenju ostavljajući malo tragova. Ali veruje se da je visoka voda na slapovima očuvala strukturu stolećima. Prethodna kopanja na nalazištu Kalambo, pedestih i šezdesetih godina, otkrila su nešto drveta, ali nije ga bilo moguće tačno datirati.
Međutim, ovog puta arheolozi su upotrebili novu metodu nazvanu luminiscencijsko datiranje, koja određuje starost merenjem vremena kada su minerali poslednji put bili izloženi sunčevoj svetlosti. Ono je otkrilo da je struktura mnogo starija nego što su mislili i da datira od najmanje pre 476.000 godina. Najraniji dokazi o Homo sapiens-u datiraju od pre oko 300.000 godina. Ali fosili ljudskog rođaka Homo heidelbergensis-a, za koga se smatra da je živeo pre 700.000 do 200.000 godina, pronađeni su u toj oblasti.
Otkriće drvene konstrukcije „promenilo je moje mišljenje o tim ljudima”, dodao je Baram. „Transformisali su svoje okruženje da bi život učinili lakšim, čak i ako su samo napravili platformu na kojoj su mogli sedeti uz reku i obavljati svoje svakodnevne poslove. Upotrebili su inteligenciju, maštu i veštine da bi stvorili nešto što nikad prije nisu videli, nešto što nikada pre nije postojalo.” A to ukazuje na apstraktno razmišljanje i veroatno jezika. Sofi Aršambo de Bone, arheološkinja s francuskog Unierziteta Lion 3, koja nije bila uključena u studiju, izjavila je da struktura „pretpostavlja kognitivne sposobnosti kao što su planiranje i sposobnost vizuelizacije gotovog proizvoda”.
(Ilustracija Profimedia)
(Indeks)
