СТОИЧКА КОСМОЛОГИЈА

Ово веома личи на данашње учење о црној јами као атрактору, гутачу свеколике светске информације. Стоички космос је у половини свог живота, оној колаптичкој, једна општа црна јама.

Стеван Бошњак

Мото

Стоичка космологија је један од темеља на којима почива модерна космолошка мисао.

Kосмологија

Стоичку космологију заснива Зенон⁰ из Kитиона (рана Стоа).

• Kосмологија ране Стое у доброј мери баштини Хераклитово¹ учење о ватри као свеопштем принципу васионе, али га и надилази уводећи принцип свеопштег светског пожара и његовог непрекидног цикличног ритма (претеча модерних Big Bang космологија), такође су значајни и утицаји Демокритове² и Леукипове³ филозофије.

• Ова је космологија скрознаскроз материјалистичка иако двополна, јер као два прото принципа узима, са једне стране најсуптилније материјално постојање тј. врховну космичку душу, са друге чисту физичку материју представљену простором, безобличном масом као и њеним уобличеним стањима односно тродимензионалним објектима.

• Зенон тако каже (…да је Бог најсуптилнији облик материјалности, прим. аутора)… да је Бог твар и да је као и твар на коју дела тваран… кад би био бестелесан не би могао да изведе никакво чињење, а како он дела стварајући грубље видове физичке стварности и физичка тела васионе, то доказује његову тварност…зато што, доиста ни оно што чини, ни оно чему се чини не може да буде бестелесно (…nullo modo arbitrabatur quidquam effici posse ab ea natura quae expers esset corporis…nec vero aut quod efficiretur, posse esse non corpus…Цицерон)

Стоичка космологија почива на три принципа:

А. Постулирању врховне, али најсуптилније материјалне душе света која се тумачи као примордијална стваралачка ватра или Бог стваралац (активни принцип материјална васионе).

B. Појму цикличног свемира као последице цикличног космичког пожара којим се свет враћа у претходно стање (Леметр⁴, Фридман⁵, Гамов⁶, модерна космологија, теорија Big Bang) да би из њега поново настао (ово се у великој мери слаже са данашњим знањем о физичким константама као мерама реда унутар варијабилних скупова физичког света какви су маса, простор и време. Ваља поменути да већ и само постојање фундаменталних физичких константи (c, G, h, k) и њихова, у космичким временским размерама дуготрајна непроменљивост иде у прилог филозофији ране Стое и њеној космологији.

C. Трећи је принцип да постоји бескрајан низ грађења и разарања света, (цикличних Big Bang-ова) и то тако да је сваки нови свет у свим појединостима наличан претходећем (овај је став користио Ниче за заснивање свог учења о вечитом враћању, односно да се сваки појединац у сваком узастопном свету појављује у идентичним ситуацијама, да врши исте радње као и у претходној егзистенцији).

Питагорејци би овакво схватање тумачили као неку врсту искривљавања учења о метемпсихози, односно непрекидној трансгресији, сеоби душа кроз бескрај.

Психолог би у оваквом космолошком схватању имао мало разлога за задовољство зато што од појма индивидуалне слободе не остаје ништа. Све спутавају гвоздени окови неумитног ритма цикличног реобнављања. Све индивидуалне категорије, укључив и појединачне душе мељу уједначени космички циклуси разарања и обнове.

Такође, у оваквом виђењу света мало остаје за концепт личне бесмртности душе која се анихилира у примордијалној ватри светског пожара. Ништа из тог пакленог примордијума, ништа од било ког вида информације или организације не може да пређе у нови космички циклус. Не постоји пренос сећања, ни индивидуалног ни општег између узастопних космичких циклуса. Трансгресија памћења (ни појединачног ни оног најсвеобухватнијег које поседуја душа васионе) није могућа.

 

Ово веома личи на данашње учење о црној јами као атрактору, гутачу свеколике светске информације. Стоички космос је у половини свог живота, оној колаптичкој, једна општа црна јама.

[Овде дајем формулу стоичког ритмичког експанзивно-имплодивног космоса:

Један пун циклус: 10^{-n .} 10^k+n = 10^{n .} 10^k-n

За експанзију свемира: 10^k = 10^{-n .} 10^k+n

За колапс свемира: 10^k = 10^{n .} 10^k-n

Ако за укупну масу свемира узмемо да: da: m=10⁵⁶g, (m=ρV)

Онда за експанзију свемира важи: 10⁵⁶=10^-n.10⁵⁶⁺ⁿ

За колапс свемира важи: 10⁵⁶=10^n.10^56-n]

*

Стоици су били гвоздени детерминисти чија је каузална космологија тврдила да су сви делови и догађаји свемира узајамно повезани као и све материјалне тачке васионе, све просторне димензије света и све линије силе између свих материјалних тачака тог ритмичког и јединственог космичког узрочно-последичног скупа:

Број материјалних тачака Број Број линија сила између

или честица без димензија просторних димензија материјалних тачака

***

Фусноте

⁰Зенон из Kитиона, оснивач стоичке филозофске школе. Не треба га мешати са Зеноном из Елеје, апористичарем и Парменидовим учеником.

¹Хераклит, за стоике је посебно интригантан следећи Хераклитов став: … Васиона, све што постоји, ограничена је… постоји само један свет који се наизменично рађа из ватре и поново се враћа у ватру у одређеним циклусима, кроз сву вечност… (Лаертије)

²Демокрит… Први принципи васионе су атоми и празан простор. Све друго постоји само у мислима. Има бесконачно много светова, они настају и нестају. Ништа се не претвара у ништа што не постоји. Цео је свет, све што постоји само конгломерација атома. (Лаертије)

³Леукип… Свеукупност ствари је бескрајна и све се претвара једно у друго. Васиона обухвата празно као и пуно. Први принципи, елементи света су атоми. Светови су неограничени по броју, настају од елемената и поново се растварају у елементе (атоме). (Лаертије)

⁴Леметр, сматрају га оцем космогоније Великог праска. На основу Фридманових математичких радова први је дао физички смисао идеји ширења васионе. По њему је васиона експлодирала и затим еволуирала из првобитног атома.

⁵Фридман, први је решавајући једначине опште теорије релативности дошао до закључка да је једном космос морао бити сабијен у праатом који је садржао цео свет и да је морало доћи до Великог праска, односно ширења васионе.

⁶Гамов, осмилио је теорију о врућем великом праску у којем сви сложенији елементи настају спајањем једноставнијих елемената, непосредно после Великог праска.