Доношење узорака са Марса на Земљу представља огроман ризик и могло би да изазове пандемију „Марсовске куге”, упозорава група научника окупљена у Међународном комитету против доношења узорака са Марса (ICAMSR).
Ровер НАСА „перзеверанс”, који је слетео на Марс прошлог лета, уз подршку хеликоптера „инџинуити”, између осталог, прикупља узорке тла које ће научници на Земљи детаљно проучавати. НАСА, заједно са Европском свемирском агенцијом (ЕСА) припрема лендер који ће се спустити на Марс 2026. године, како би покупио те узорке и вратио их на Земљу. То ће бити први пут да се део Марса нађе на Земљи, али поједини научници страхују да би то могло да донесе непознате микроорганизме на нашу планету.
Доктор Џилберт Левин, некадашњи инжењер НАСА, рекао је „Дејли стару” да постоји „реална могућност” да је Црвена планета насељена формама живота које би могле, ако доспеју на Земљу, да изазову страшну пандемију против које не постоји одбрана. „Плашим се, чак и да је могуће направити безбедан контејнер за доношење марсовских узорака на Земљу, да постоји вероватноћа од њиховог цурења из сигурних лабораторија”, казао је Левин. Научници из ICAMSR изразили су сличан опрез, цитирајући познатог астрофизичара и астронома Карла Сејгана, који је још 1973. године у својој књизи упозорио на такву опасност.
„Пошто је Марс средина од великог биолошког интереса, могуће је да на њему има патогена, организама који би могли, уколико се донесу на Земљу, да направе огромну биолошку штету, Марсовску кугу”, написао је Карл Сејган.
Директор ICAMSR Бари Дигрегорио предлаже да се марсовски узорци прво однесу на Месец, где би микроорганизми могли да буду идентификовани и стављени у изолацију, на такозваној свемирској станици Месечева капија. Тамо би узорци тла са Марса могли да буду проучени и да се научници увере како нема опасности од неке „Марсовске куге“ на Земљи. „То је једини начин да 100 одсто гарантујемо заштиту Земљиној биосфери”, рекао је Дигрегорио. И ЕСА се слаже да нема непосредне потребе да се узорци са Марса доносе директно у земаљске лабораторије.
„Остављање узорака у Марсовој орбити је једна од неколико алтернативних стратегија које су могуће пошто узорци буду лансирани са тла Марса”, саопштила је ЕСА недавно. Међутим, само лабораторије на Земљи имају довољно напредну опрему како би спровеле све неопходне тестове који би могли да укажу на Марсову геологију и историју, што је циљ мисије на Црвеној планети. „Очекујемо узорке са Марса како бисмо дошли до нових сазнања за наредне деценије, јер ћемо их проучавати у лабораторијама и са апаратима које сада не можемо да однесемо на ту планету”, рекла је Лори Глејз, директорка одсека за проучавање планета у НАСА.
(Извор Спутњик)
