Човек је, најзад, створио „црну рупу”, сићушну да сићушнија не може бити, али је „црна рупа”. У извештају Немачког електронског синхротрона (DESY) пише да је потрајала тек 30 фемптосекунди или 30 квадрилионитих делића секунде (10-15). Како су то постигли?
Гађали су сноповима икс-зрака атом унутар молекула који се преобратио у електромагнетску „црну рупу”. Kако атом погођен рендгенском зраком не привлачи гравитацијом материју из околине, већ само електроне својим електричним набојем, експлодирао је готово истог трена.
Пулсеви су достизали јачину до 100 квадрилиона киловата на квадратни сантиметар (милион милијарди или 1015), па су избацили 54 од 62 електрона из молекула. Тако је настао молекул чији је позитивни набој 54 пута већи од елементарног набоја. То је, иначе, највиши степен јонизације икада постигнутом помоћу светла.
Поменута сила деловања на електрон је, чак, јача од силе око уобичајене астрофизичне „црне рупе” с масом која десетоструко надмашује Сунчеву.
