Астрономи су на основу остатака експлозије звезде реконструисали догађаје који су се пре неколико векова десили у Великом Магелановом облаку.
Приликом посматрања Млечног пута и оближњих галаксија астрономи су уочили многобројне доказе о експлозијама звезда. Међутим, веома је тешко утврдити када су се они десили. Тим научника НАСА је помоћу телескопа пронашао довољно трагова који су омогућили да „врате време уназад” и израчунају када се то догодило белом патуљку чији остаци су данас удаљени 160.000 светлосних година од Земље. Остатак супернове SNR 0519-69.0 представља део белог патуљка који је у једном тренутку експлодирао након што је достигао критичну масу увлачењем материје из звезде која га је пратила или спајањем са истим небеским телом.
Штагод да је у питању, остаци који се налазе у Великом Магелановом облаку су сада – за потребе студије – проучавани из свемирске опсерваторије „Чандра” и на основу оптичких података са свемирског телескопа „Хабл”. Истраживачи су на основу снимака прво направили композитну слику са ниском, средњом и високом енергијом приказаном зеленом, плавом и љубичастом бојом. Док су површину распростирања означили црвеном бојом, а звезде у близини белом. Након тога су ове податке комбиновали са снимцима свемирског телескопа „Спицер”, који није више у употреби, да би утврдили када је звезда експлодирала и сазнали више о окружењу.
Детаљном анализом мерења брзине таласа експлозије утврђено је да је горња граница кретања била око девет милиона километара на сат и да је део таласа ударио у густи гас око остатака што је довело до његовог успоравања. Након поређења свих доступних података, закључак је да је светлост стигла до Земље пре око 670 година или другачије речено за време владавине цара Душана, врхунца династије Минг и Стогодишњег рата који су водили Енглеска и Француска. Овај научни рад је, како пише „Национална географија”, објављен у часопису The Astrophisical Journal.
(Илустрација NASA / X-RAY: NASA/CXC/GSFC/B. J. WILLIAMS ET AL.; OPTICAL: NASA/ESA/STSCI)
(Спутњик)
