PANDORINA KUTIJA

SUVIŠNI AKADEMIK

Zoran Petrović (Petar Marković/Ras Srbija)

Naučno veće Instituta za fiziku u Beogradu nije dalo pozitivno mišljenje za produžetak radnog odnosa akademiku Zoranu LJ. Petroviću, jednom od najpriznatijih i najcitiranijih srpskih naučnika u oblasti fizike.

 Ova šokantna odluka, kako je doživaljava stručna javnost, ali i zaposleni u samom Insititutu za fiziku, doneta je na nedavno održanoj sednici tokom koje je Naučno veće imalo priliku da odluči da li će akademiku Petroviću, koji krajem godine odlazi u penziju, biti produžen mandat u narednih pet godina, što je inače ovde uobičajena praksa.

Međutim, na opšte iznenađenje, članovi Veća napravili su presedan, što je izazvalo brojne negativne rekacije. Odluka kolega ovog akademika posebno je šokirala javnost budući da se radi o naučniku čiji su radovi priznati i poznati širom sveta i da spada među najcitiranje profesore, ne samo kod nas, već i kada sa uporedi sa svetskim kolegama.

Očekivao sam da direktor neće odobriti dalji nastavak mog rada, ali Naučno veće je trebalo da oceni mene kao naučnog radnika i takvu odluku zaista nisam očekivao dok nisam saznao da je bilo posebnih sastanaka sa delom članova veća

Podsetimo, kako smo nedavno pisali, akademik Petrović jedan je od osmoro srpskih naučnika koje je prestižni Univerzitet Stanford na osnovu obimne studije, svrstao u sam svetski naučni vrh. Naime, on se kao i još sedam njegovih srpskih kolega, nalaze među 1,5 odsto najboljih svetskih naučnika.

I kolege šokirane

– Kada neko od akademika odlazi u penziju redovna je procedura da Naučno veće odlučuje o tome da li mu se produžava mandat, a u većini slučajeva se daje pozitivan odgovor. Odluka po kojoj je za jedan glas odlučeno da se profesoru LJ. Petroviću ne produži mandat šokirala je mnoge i potpuno je neočekivana – rekli su za „Blic” iz odeljenja za komunikacije Instituta za fiziku i istakli da ovo ipak nije konačna odluka.

Kako dodaju, nakon mišljenja Veća sprovedi se još nekoliko koraka pre nego što se odluči da se nekome ne produži mandat. – Iako će se u narednim koracima uzimati u obzir odluka Veća to ne znači da će profesor Zoran LJ. Petrović biti isključen iz Instituta – tvrde u ove instituciji.

Na pitanje naše redakcije da li ova odluka Veća znači da akademik više ne obavlja nikakve funkcije u Institutu i da nije njegov član, iz službe za komunikaciju sa medijima ponavalju da konačna odluka još nije doneta, te da je profesor i dalje član i radnik Instituta.

Petrović iznenađen

Ovakva odluka iznenadila je i samog akademika Petrovića.

– Očekivao sam da direktor neće odobriti dalji nastavak mog rada, ali Naučno veće je trebalo da oceni mene kao naučnog radnika i takvu odluku zaista nisam očekivao dok nisam saznao da je bilo posebnih sastanaka sa delom članova veća. Tada sam shvatio da su mi dani odbrojani. No, ja još nisam dobio zapisnik, pa je možda rano govoriti – kaže za „Blic” akademik Zoran LJ. Petrović koji sastanku na kome nije izglasan dalji nastavak njegovog rada nije prisustvovao jer se u to vreme nalazio na naučnoj konfernciji u Bugarskoj.

Ilustracija (Ifiz)

Kako tvrdi akademik Petrović, ovakav ishod je očekivao zbog, kako kaže, sukoba u kome je sa direktorom Instituta za fiziku Aleksandrom Bogojevićem. – Direktor odbija svaku komunikaciju sa mnom već više od četiri godine. Više puta sam zahtevao razgovor sa njim, a poslednji sam zaveo još u aprilu i naravno, direktor još nije našao vreme za mene. To je sve posledica toga da sam mu bio protivkandidat na izboru za direktora, da imam veliki problem sa projektom „Verokio” i da sam se protivio promovisanju jednog saradnika u najviše zvanje – ističe Petrović.

Direkor bez komentara

Kako nam je rečeno u Institutu, direktor Bogojević za sada ne želi da komentariše ovaj slučaj. – Naučno veće je upravni organ Instituta nezavisan od direktora. I zato direktor bez obzira na trenutni povod i insinuacije ne bi trebalo, pa ne želi da komentariše odluke Veća – saopšteno nam je. Kako dodaju, „posebno je složeno što je u ovom slučaju i direktor jedna od instanci odlučivanja, naredna u nizu i javno komentarisanje bi za njega bilo neprimereno”. Vest o ovoj odluci jako brzo se proširila društvenim mrežama, te se mnogi pitaju zbog čega se većinski deo članova Veća da odlučio da ne produži radni odnos i mandat akademiku koji je jedan od najistaknutijih naučnika u svetu u oblasti fizike, dugogodišnji radnik ovog instituta i član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Kako su glasali članovi Naučnog veća? Kako su za „Blic” rekli u Institutu za fiziku, za negativnu odluku o produžetku radnog odnosa akademiku Zoranu LJ. Petroviću presudio je jedan više negativan glas u odnosu na broj glasova koji su bili za to da se profesoru produži mandat.

Institut za fiziku nam se obratio i zvaničnim saopštenjem, u kome navode da je „nakon 41 godine u radnom odnosu na Institutu za fiziku u Beogradu, cenjeni akademik Zoran LJ. Petrović podneo molbu za produžetak radnog odnosa nakon navršenih 65 godina starosti. U skladu sa Zakonom i ustaljenom procedurom, Naučno veće Instituta je ovu molbu odmah uzelo u razmatranje i na sednici koja je održana 24. septembra dalo negativno mišljenje, sa 18 negativnih, 17 pozitivnih i 6 uzdržanih glasova”, navode u zvaničnom odgovoru za „Blic”.

Kako dodaju, „Naučno veće Instituta čine najugledniji istraživači različitih generacija sa izuzetnim naučnim doprinosom i akademskim kredibilitetom, i ocene da je na njih vršen pritisak bilo koje vrste ne stoje. Podsećamo i da je traženje mišljenja Naučnog veća samo prva instanca u odlučivanju o produžetku radnog odnosa”, zaključuju.

Zoran LJ. Petrović je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu završio osnovne studije elektrotehnike (1978) i magistarske studije elektrotehnike (1980), dok je doktorske studije (1985) završio na Australian National University Canberra. U Institutu za fiziku zaposlen je od 1978. godine, naučni saradnik je od 1987, viši naučni saradnik od 1991. i naučni savetnik od 1995. godine.

Direktor je Centra za eksperimentalnu fiziku Instituta za fiziku od 1993. Takođe je bio savetnik (rukovodilac inženjeringa) u MTT Infiz od osnivanja 1991. do 2001. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu je 1991. godine izabran za docenta, 1996. za vanrednog, a 2007. godine za redovnog profesora. Postdiplomsku nastavu obavlja na Fizičkom fakultetu u Beogradu i na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. Bio je gostujući profesor na odseku za elektroniku Keio Univerziteta u Jokohami.

Član je Odbora za nauku i elektrotehniku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). U ovoj instituciji obavlja funkcije upravnika Galerije nauke i tehnike, sekretara Odeljenja tehničkih nauka, člana Saveta Galerije likovne i muzičke umetnosti, a takođe je predsednik Komisije za Statut. Dobitnik je brojnih domaćih i inostranih nagrada.

(Izvor Blic)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar