ПАНДОРИНА КУТИЈА

СУВИШНИ АКАДЕМИК

Зоран Петровић (Петар Марковић/Рас Србија)

Научно веће Института за физику у Београду није дало позитивно мишљење за продужетак радног односа академику Зорану Љ. Петровићу, једном од најпризнатијих и најцитиранијих српских научника у области физике.

 Ова шокантна одлука, како је доживаљава стручна јавност, али и запослени у самом Инсититуту за физику, донета је на недавно одржаној седници током које је Научно веће имало прилику да одлучи да ли ће академику Петровићу, који крајем године одлази у пензију, бити продужен мандат у наредних пет година, што је иначе овде уобичајена пракса.

Међутим, на опште изненађење, чланови Већа направили су преседан, што је изазвало бројне негативне рекације. Одлука колега овог академика посебно је шокирала јавност будући да се ради о научнику чији су радови признати и познати широм света и да спада међу најцитирање професоре, не само код нас, већ и када са упореди са светским колегама.

Очекивао сам да директор неће одобрити даљи наставак мог рада, али Научно веће је требало да оцени мене као научног радника и такву одлуку заиста нисам очекивао док нисам сазнао да је било посебних састанака са делом чланова већа

Подсетимо, како смо недавно писали, академик Петровић један је од осморо српских научника које је престижни Универзитет Станфорд на основу обимне студије, сврстао у сам светски научни врх. Наиме, он се као и још седам његових српских колега, налазе међу 1,5 одсто најбољих светских научника.

И колеге шокиране

– Kада неко од академика одлази у пензију редовна је процедура да Научно веће одлучује о томе да ли му се продужава мандат, а у већини случајева се даје позитиван одговор. Одлука по којој је за један глас одлучено да се професору Љ. Петровићу не продужи мандат шокирала је многе и потпуно је неочекивана – рекли су за „Блиц” из одељења за комуникације Института за физику и истакли да ово ипак није коначна одлука.

Kако додају, након мишљења Већа спроведи се још неколико корака пре него што се одлучи да се некоме не продужи мандат. – Иако ће се у наредним корацима узимати у обзир одлука Већа то не значи да ће професор Зоран Љ. Петровић бити искључен из Института – тврде у ове институцији.

На питање наше редакције да ли ова одлука Већа значи да академик више не обавља никакве функције у Институту и да није његов члан, из службе за комуникацију са медијима понаваљу да коначна одлука још није донета, те да је професор и даље члан и радник Института.

Петровић изненађен

Оваква одлука изненадила је и самог академика Петровића.

– Очекивао сам да директор неће одобрити даљи наставак мог рада, али Научно веће је требало да оцени мене као научног радника и такву одлуку заиста нисам очекивао док нисам сазнао да је било посебних састанака са делом чланова већа. Тада сам схватио да су ми дани одбројани. Но, ја још нисам добио записник, па је можда рано говорити – каже за „Блиц” академик Зоран Љ. Петровић који састанку на коме није изгласан даљи наставак његовог рада није присуствовао јер се у то време налазио на научној конфернцији у Бугарској.

Илустрација (Ифиз)

Kако тврди академик Петровић, овакав исход је очекивао због, како каже, сукоба у коме је са директором Института за физику Александром Богојевићем. – Директор одбија сваку комуникацију са мном већ више од четири године. Више пута сам захтевао разговор са њим, а последњи сам завео још у априлу и наравно, директор још није нашао време за мене. То је све последица тога да сам му био противкандидат на избору за директора, да имам велики проблем са пројектом „Верокио” и да сам се противио промовисању једног сарадника у највише звање – истиче Петровић.

Дирекор без коментара

Kако нам је речено у Институту, директор Богојевић за сада не жели да коментарише овај случај. – Научно веће је управни орган Института независан од директора. И зато директор без обзира на тренутни повод и инсинуације не би требало, па не жели да коментарише одлуке Већа – саопштено нам је. Kако додају, „посебно је сложено што је у овом случају и директор једна од инстанци одлучивања, наредна у низу и јавно коментарисање би за њега било непримерено”. Вест о овој одлуци јако брзо се проширила друштвеним мрежама, те се многи питају због чега се већински део чланова Већа да одлучио да не продужи радни однос и мандат академику који је један од најистакнутијих научника у свету у области физике, дугогодишњи радник овог института и члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Kако су гласали чланови Научног већа? Kако су за „Блиц” рекли у Институту за физику, за негативну одлуку о продужетку радног односа академику Зорану Љ. Петровићу пресудио је један више негативан глас у односу на број гласова који су били за то да се професору продужи мандат.

Институт за физику нам се обратио и званичним саопштењем, у коме наводе да је „након 41 године у радном односу на Институту за физику у Београду, цењени академик Зоран Љ. Петровић поднео молбу за продужетак радног односа након навршених 65 година старости. У складу са Законом и устаљеном процедуром, Научно веће Института је ову молбу одмах узело у разматрање и на седници која је одржана 24. септембра дало негативно мишљење, са 18 негативних, 17 позитивних и 6 уздржаних гласова”, наводе у званичном одговору за „Блиц”.

Kако додају, „Научно веће Института чине најугледнији истраживачи различитих генерација са изузетним научним доприносом и академским кредибилитетом, и оцене да је на њих вршен притисак било које врсте не стоје. Подсећамо и да је тражење мишљења Научног већа само прва инстанца у одлучивању о продужетку радног односа”, закључују.

Зоран Љ. Петровић је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду завршио основне студије електротехнике (1978) и магистарске студије електротехнике (1980), док је докторске студије (1985) завршио на Australian National University Canberra. У Институту за физику запослен је од 1978. године, научни сарадник је од 1987, виши научни сарадник од 1991. и научни саветник од 1995. године.

Директор је Центра за експерименталну физику Института за физику од 1993. Такође је био саветник (руководилац инжењеринга) у МТТ Инфиз од оснивања 1991. до 2001. На Електротехничком факултету у Београду је 1991. године изабран за доцента, 1996. за ванредног, а 2007. године за редовног професора. Постдипломску наставу обавља на Физичком факултету у Београду и на Природно-математичком факултету у Нишу. Био је гостујући професор на одсеку за електронику Kеио Универзитета у Јокохами.

Члан је Одбора за науку и електротехнику Српске академије наука и уметности (САНУ). У овој институцији обавља функције управника Галерије науке и технике, секретара Одељења техничких наука, члана Савета Галерије ликовне и музичке уметности, а такође је председник Kомисије за Статут. Добитник је бројних домаћих и иностраних награда.

(Извор Блиц)

О аутору

Stanko Stojanovic

Оставите коментар