СВЕМИР ВРУЋ, ВРУЋ, ВРУЋ

Средња температура гаса у свемиру порасла је више од десет пута у протеклих десет милијарди година и да је сада достигла око два милиона степени Келвина – приближно четири милиона степени Фаренхајта.

Свемир је све топлији, открило је ново истраживање. Студија под називом The Cosmic Thermal History Probed by Sunyaev –Zeldovich Effect Tomography објављена скоро у Astrophysical Journal-у, испитивала је термалну историју универзума протеклих 10 милијарди година. Обзнањено је да је средња температура гаса у свемиру порасла више од 10 пута у том временском раздобљу и да је сада достигла око два милиона степени Келвина – приближно четири милиона степени Фаренхајта, пише Universe Today.

„Како универзум еволуира, гравитација увлачи тамну материју и гасове у галаксије и јата галаксија. Повлачење је силовито – толико насилно да се све више гасова судара и загрева.”

„Наше ново мерење пружа директну потврду основног рада Џима Пиблеса, добитника Нобелове награде за физику 2019. године, који је изложио теорију о томе како се у космосу формира структура великих размера”, рекао је Ји-Куан Чианг, водећи аутор књиге студија и истраживач из Центра за космологију и физику астрочестица Државног универзитета Охајо (САД). Структура космоса великих размера односи се на глобалне обрасце галаксија и јата галаксија на скалама већим од појединачних галаксија. Настаје гравитационим колапсом тамне материје и гаса.

Ји-Куан Чианг (OSU)

„Како универзум еволуира, гравитација увлачи тамну материју и гасове у галаксије и јата галаксија”, рекао је Чианг. „Повлачење је силовито – толико насилно да се све више гасова судара и загрева.” Налази су, каже Чианг, показали научницима како да надгледају напредовање формирања космичке структуре „провером температуре” космоса. Истраживачи су користили нову методу која им је омогућила да процене температуру гаса далеко од Земље – што значи далеко у прошлост – и упореде је с гасовима ближим Земљи и блиским садашњем времене. Сада су потврдили да се космос временом загрева услед гравитационог колапса космичке структуре, и да ће се загревање вероватно наставити.

Да би разумели како се температура свемира временом мењала, користили су податке о светлости широм космоса, прикупљене у две мисије – Planck и the Sloan Digital Sky Survey. Planck је мисија Европске свемирске агенције, уз велико учешће НАСА; Sloan прикупља детаљне слике и спектре светлости из космоса.

Комбиновали су податке из две мисије и проценили растојање врућих гасова близу и далеко мерењем „црвеног помака”, појма који астрофизичари користе за процену космичке старости у којој се посматрају удаљени објекти. („црвени помак” име је добио по начину на који се таласне дужине светлости продужавају. Што је нешто даље у универзуму, то је његова таласна дужина светлости дужа. Научници који проучавају космос називају то продужење ефекта „црвеног помака”).

Свемир се загрева због природног процеса формирања галаксија и структура. То није повезано са загревањем на Земљи.

Концепт „црвеног помака” делује зато што је светлост коју видимо од објеката удаљенијих од Земље старија од светлости коју видимо од објеката ближе Земљи – светлост удаљених објеката прешла је дуже путовање да би дошла до нас. Та чињеница, заједно са методом за процену температуре из светлости, омогућила је истраживачима да измере средњу температуру гасова у раном универзуму – гасове који окружују даље објекте – и упореде је са средњом температуром гасова ближе Земљи – гасови данас.

Истраживачи су открили да ови гасови у свемиру достижу температуру од око два милиона степени Келвина – око четири милиона степени Фаренхајта, око објеката ближе Земљи. То је око 10 пута већа температура гасова око објеката даље и даље у прошлост. Свемир се, сматра Чианг, загрева због природног процеса формирања галаксија и структура. То није повезано са загревањем на Земљи. „Ови феномени се дешавају у веома различитим размерама”, рекао је он. „Они уопште нису повезани.”

Поменута студија је завршена у сарадњи са истраживачима Кавли институту за физику и математику универзума Универзитета Џон Хопкинс и Института за астрофизику Макс Планк.