SVETSKO IME NEURONAUKE

Otišao je veliki čovek širokog obrazovanja, ličnost izuzetne i posebne obdarenosti, velikan naše medicinske nauke, naučnik svetskog imena u neuronaukama, intelektualac koji je čvrsto verovao u univerzalne objektivne vrednosti naučnog poziva, istraživač i stvaralac neiscrpne radne energije, postojanosti i dostojanstva.

Akademik Miodrag Čolić

Životna priča akademika Ljubiše Rakića počelaje 11. aprila 1931. godine u Sarajevu u kojem je rođen (od oca Miodraga i majke Vukosave). Prva četiri razreda osnovne škole završio je u Sarajevu, a gimnaziju i Medicinski fakultet u Beogradu, na kome je diplomirao 1956. Svoj talenat za naučnoistraživački i pedagoški rad iskazivao je još tokom studija radeći četiri godine kao demonstrator na predmetu fiziologija.

Ubrzo po diplomiranju najpre je biran za asistenta na ovom predmetu, a 1961. je postao docent. Kasnija zvanja je stekao na katedri fiziologije i biohemije. U najviše zvanje redovni profesor izabran je 1969. godine. Od 1964. do 1979. godine bio je upravnik Biohemijskog instituta Medicinskog fakulteta, koji se tada odvojio od katedre fiziologije, a od 1969. do 1975. godine bio je šef katedre biohemije. U periodu od 1980. do 1984. godine obavljao je dužnost dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu.

U blistavoj biografiji akademika Rakića ostaće trajno zabeležena tri strategijska važna poduhvata u oblasti nauke i edukacije: osnivanje Biohemijskog instituta Medicinskog fakulteta u Beogradu, Laboratorije za neurofiziologiju, neurohemiju i molekularnu neurobiologiju u Institutu za biološka istraživanja „Dr Siniša Stanković” (danas je to Odeljenje za neurobiologiju) i Međunarodne laboratorije za istraživanje mozga u Kotoru pod pokroviteljstvom UNESKO-a i Nacionalnog instituta za zdravlje američke vlade.

Od 1971. je profesor na poslediplomskim studijama iz neurobiologije na Beogradskom univerzitetu. Moja generacija ga je upoznali 1973. kao profesora biohemije na Medicinskom fakultetu. Bio je jedan od najboljih predavača na ovom predmetu jer je s lakoćom prenosio najkomplikovanije biohemijske procese kroz kaskadu ćelijskih signalizacija, što se u tadašnje vreme nije moglo naći u klasičnim udžbenicima, već samo u naučnim časopisima. Bili su to svakako počeci moderne biohemije zasnovani na dostignućima molekularne biologije.

Značajnom uspehu njegove rane naučne karijere svakako su doprinela usavršavanja u inostranstvu: u Institutu akademika P. K. Anohina u Moskvi1956. godine i u Institutu za istraživanje mozga Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu 1961. i 1962. U blistavoj biografiji akademika Rakićaostaće trajno zabeležena tri strategijska važna poduhvata u oblasti nauke i edukacije: osnivanje Biohemijskoginstituta Medicinskog fakulteta u Beogradu, Laboratorije za neurofiziologiju, neurohemiju i molekularnu neurobiologiju u Institutu za biološka istraživanja „Dr Siniša Stanković” (danas je to Odeljenje za neurobiologiju) i Međunarodne laboratorije za istraživanje mozga u Kotoru pod pokroviteljstvom UNESKO-a i Nacionalnog instituta za zdravlje američke vlade.

Akademik Rakić je izabran za člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1974. u svojoj 43. godini i u njoj je proveo 48 godina. Bio je neumoran i aktivan do poslednjih dana svog života. Sećam se kad sam sa 50 godina izabran za člana SANU da mi je rekao da su to najbolje godine za prijem novih članova, dodavši: „Evo imaćete bar 25 godina aktivnog rada u ovoj instituciji. Posle toga kognitivne funkcije se naglo smanjuju, postajemo i sve više nekritični prema sebi i okolini.” Međutim, ova načela nisu važila za njega jer je upravo posle svoje 75. godine radio veoma mnogo, kako u nauci tako i na najodgovornijim funkcijama u SANU i drugim institucijama.

Teško je razdvojiti naučni doprinos, pedagoški rad i delatnost akademika Rakića u SANU jer su sve tri sfere njegovih životnih aktivnosti tesno isprepletane. Kada je u pitanju naučno delo može se reći da je ono sada i za generacije koje dolaze nešto što se može definisati pojmovima: pionirsko, visokonaučno vredno i međunarodno prepoznatljivo. Pionirsko, jer je među prvima u našoj zemlji započeo moderna fiziološka i biohemijska istraživanja centralnog nervnog sistema. Visokonaučno vredno, jer su prvi put otkriveni i naučno objašnjeni neki od fundamentalnih biohemijskih procesa u mozgu kroz istraživanja koja su neretko bila ispred svoga vremena. Međunarodno prepoznatljivo, jer su neka od njegovih otkrića i hipoteza proveravana u eminentnim međunarodnim institucijama i visoko citirani.

O kvalitetu i sveobuhvatnosti njegovog naučnog rada svedoči kapitalno izdanje u sedam tomova pod nazivom „Putevi i vizije akademika Rakića”. Rezultati istraživanja mogu se svrstati u nekoliko grupa koje obuhvataju: (1) mehanizme razdraženja i inhibicije u centralnom nervnom sistemu (2); biohemijsku organizacijucentralnog nervnog sistema; (3) biološke ritmove u mozgu; (4) evolucionu biohemiju i fiziologiju mozga; (5) krvno-moždanu barijeru; (6) bihejvioralnu i molekularnu osnovu plastičnosti mozga; (7) neuroimunologiju (8) regulaciju ekspresije gena u centralnom nervnom sistemu; (9) centralni nervni sistem i rak, (10) u poslednjih desetak godina interesovanja su mu bila usmerena ka genskoj terapiji tumora, efektu osiromašenog uranijuma na zdravlje i nanomedicini. Iza njega je impresivan opus od oko 500 radova u celini, od čegasu dve trećine publikovane u inostranim časopisima, objavio je 6 monografija međunarodnog značaja i 3 domaće monografije i 5 koautorskih udžbenika.

Akademik Rakić je bio mentor velikom broju naučnika iz zemlje i inostranstva. Samo iz Instituta za biohemiju Medicinskog fakulteta u Beogradu posle njega u SANU su primljena tri njegova saradnika. Retki su naučnici i akademici koji se mogu pohvaliti tako obimnim edukativnim radom sa stranim istraživačima. Naime, on je bio saradnik ili supervizor više od dvadeset ruskih naučnika, brojnih istraživača iz Češke, Mađarske, Poljske i Italije, SAD, Francuske i Sudana koji su radili na njegovim projektima. Zato se za njega može reći da je bio međunarodni ekspert u pravom smislu te reči.

To potkrepljuju biografski podaci da je od kraja šezdesetih do početka osamdesetih godina više puta bio stalni gostujući profesor Univerziteta u Kaliforniji u Los Anđelesu, a tokom osamdesetih i na Bejlor koledžu za medicinu u Hjustonu. Držao je brojna predavanja po pozivu na univerzitetima i u naučnim institutima u SSSR-u, SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Italiji, Nemačkoj, Egiptu, Izraelu, Libiji, Albaniji, uključujući sve univerzitete u bivšoj Jugoslaviji.

Svoju viziju razvoja nauke i nastave širio je i u drugim sredinama. Jedna od takvih delatnosti je njegovo učestvovanje u osnivanju medicinskih fakulteta u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Skoplju i Podgorici. Aktivnosti akademika Rakića u SANU bile su brojne, izuzetno značajne, što i ne čudi imajući u vidu njegov dugogodišnji staž. Osim promocije fundamentalnih načela nauke, značaja nauke za razvoj društva i odnosa politike i nauke, bavio se ključnim nacionalnim pitanjima od značaja za naše društvo. Zalagao se da se pod krovom SANU održavaju skupovi, okrugli stolovi i rasprave koji su striktno naučno utemeljeni. Svojih stavova i principa se čvrsto držao i zbog toga ponekad nije nailazio na razumevanje kako među članovima SANU tako i u društveno-političkim strukturama.

Treba posebno istaći da je bio potpredsednik SANU za prirodne nauke od 2008. do 2015. godine. Pored brojnih aktivnosti koje ova funkcija zahteva u svakodnevnom radu, skoro kompletna međunarodna saradnja se oslanjalana aktivnost akademika Rakića kroz saradnju sa ALLEA-om (All European Academies), Interakademijskim partnerstvom, Međunarodnim savetom za nauku ili Savetom akademija nauka Jugoistočne Evrope u kojoj je bio i predsednik Programskog komiteta. Sećam se kada sam jednom pre desetak godina umesto njega prisustvovao na Godišnjoj skupštini Interakademijskog partnerstva u Trstu da su me svi pitali kako je, da li je dobrog zdravlja i zašto nije došao.

Akademik Ljubiša Rakić bio je član većeg broja naučnih društava i akademija u bivšoj Jugoslaviji, član Ruske i Evroazijske akademije nauka, Međunarodne organizacije za istraživanje mozga, Kraljevskog društva za medicinu u Londonu i drugih društava i asocijacija.

Akademik Rakić je dugo godina vodio Akademijski odbor za biomedicinska istraživanja u SANU u okviru koga je održan veliki broj naučnih skupova i izdato isto toliko zbornika. Nažalost, neki skorašnje planiranisimpozijumi nisu održani zbog njegovog neočekivanog odlaska. Bio je, takođe, predsednik Međuodeljenskog odbora za biohemijska istraživanja, predsednik Zajedničkog komiteta za saradnju Saveta akademija nauka i umetnosti Jugoslavije i Nacionalne akademije nauka SAD.

Akademik Rakić bio je član većeg broja naučnih društava i akademija u bivšoj Jugoslaviji, član Ruske i Evroazijske akademije nauka, Međunarodne organizacije za istraživanje mozga, Kraljevskog društva za medicinu u Londonu i drugih društava i asocijacija. Učestvovao je u brojnim telima i komisijama Ministarstva prosvete i nauke, Skupštine Srbije i saveta brojnih fakulteta i univerziteta. Mentorstva ili članstva u komisijama za odbranu doktorskih teza, recenzije naučnih članaka i naučnih projekata se teško mogu pobrojati.

Učesnik je oslobodilačkog pokreta Jugoslavije, nosilac je više državnih odlikovanja u SFRJ i najviših naučnih nagrada u Srbiji (Sedmojulska nagrada Srbije za 1968. godinu i nagrada AVNOJ-a za 1977. godinu),Ordena rada sa zlatnim vencem, Ordena bratstva i jedinstva; Medalje za doprinos miru (1994) i najviših nagrada, priznanja i odlikovanja Medicinskog fakulteta, Srpskog lekarskog društva i drugih akademija i institucija. U periodu posle petooktobarskih promena obavljao je i važne državne i druge značajne funkcije.

Danas se s posebnimpijetetom sećamo akademika Ljubiše Rakića koji nas je zauvek napustio 14. oktobra prošle godine. Meni lično bio je velika podrška, uspostavili smo divan prijateljski odnos koji je trajao do njegovog poslednjeg dana. Otišao je veliki čovek širokog obrazovanja, ličnost izuzetne i posebne obdarenosti, velikan naše medicinske nauke, naučnik svetskog imena u oblasti neuronauka, intelektualac koji je čvrsto verovao u univerzalne objektivne vrednosti naučnog poziva, istraživač i stvaralac neiscrpne radne energije, postojanosti i dostojanstva.

Akademik Rakić je pripadao intelektualnoj eliti, za sobom je ostavio dubok trag tako da će se njegov doprinos nauci i društvu i afirmacija Srpske akademije nauka i umetnosti u domaćim i međunarodnim okvirima tek izučavati.