До краја овог столећа екстремне врућине могле би убијати више људи него рак.
Стручњаци предвиђају веома високу стопу смртности због екстремних врућина, „упоредиву по размерама до краја столећа са смртним случајевима од свих врста рака”. Цела подручја широм света постаће негостољубива за живот у деценијама које долазе због топлотних таласа, све чешћих и интензивнијих због климатских промена, упозориле су Уједињене нације и Црвени крст.
Месец дана пре конференције COP27, која би требало да се одржи у ноцембру у Египту, УН и Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца (IFRC) позвале су у заједничком извештају да се припремимо за топлотне таласе који долазе да би се избегао велик број смртних случајева. Организације су нагласиле да постоје границе преко којих људи изложени врућини и влази не могу преживети и да постоје границе до којих се друштва могу прилагодити.
Готово свуда где су доступне поуздане статистике, топлотни таласи су најсмртоноснија метеоролошка опасност. Већ сада односе на хиљаде људских живота сваке године и постаће све смртоноснији како се климатске промене буду погоршавале.
Према садашњим кретањима, топлотни таласи могли би досегнути и премашити физиолошке и друштвене границе у десетлећима која долазе, посебно у подручјима као што су Сахел и јужна и југозападна Азија. То би значило „патњу и губитак људских живота великих размера, миграције становништва и повећање неједнакости”. Према извештају, готово свуда где су доступне поуздане статистике, топлотни таласи су најсмртоноснија метеоролошка опасност.
Већ сада односе на хиљаде људских живота сваке године и постаће све смртоноснији како се климатске промене буду погоршавале, истакли су у извештају главни подсекретар Уједињених нација за хуманитарна питања Мартин Грифитс и Џаган Чапагаин, главни секретар Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца. Топлоти таласи су узрок неких од најсмртоноснијих катастрофа икад забележених. Извештај подсећа да је у јаком топлотном таласу 2003. у Европи умрло више од 70.000 људи, а топлотни вал у Русији 2010. однео је више од 55.000 људских живота.
Ове године поједине области или целе земље у северној Африци, Аустралији, Еуропи, јужној Азији и на Блиском истоку гушиле су се на рекордним температурама, као и Kина и запад САД. Наведени извештај подсећа да је екстремна температура „тихи убица” чији ће се учинак појачати, постављајући велике изазове одрживом развоју и стварајући нове хуманитарне потребе. Хуманитарни систем нема срестава да сам решава кризу таквих размера. Недостаје капитала и ресурса за одговор на неке од најгорих хуманитарних криза ове године, истакао је Грифитс на конференцији за новинаре.
На основу истраживања цитираног у извештају, број сиромашних који живе у условима екстремних врућина у урбаним подручјима скочиће 700 посто до 2050. Највећа повећања могла би се догодити у западној Африци и југоисточној Азији.
Организације су позвале да се хитно реализују знатна и одржива улагања да би се ублажио утицај климатских промена и подржало дугорочно прилагођацање најрањивијег становништва. На основу истраживања цитираног у извештају, број сиромашних који живе у условима екстремних врућина у урбаним подручјима скочиће 700 посто до 2050. Највећа повећања могла би се догодити у западној Африци и југоисточној Азији. Kлиматска криза интензивира хуманитарне кризе у целом свету. Да би се избегле њене најгоре последице, морамо улагати једнако у прилагођавање и ублажавање последица, посебно у земљама које су изложене највећем ризику, истакао је Чапагаин.
Уједињене нације и Црвени крст нагласили су да је подједнако важно схватити да је прилагођавање екстремним врућинама ограничено. Неке од предузетих мера, као што су повећање коришћења климатизације која јако троши енергију, скупе су, нису одрживе са еколошког аспекта, а и саме придоносе климатским променама. Ако емисије гасова „стаклене баште”, одговорних за климатске промене не буду зантно смањене, свет ће се суочити са „до сада незамисливим екстремним врућинама”, упозориле су две поменуте организације.
(Зимо)
