Do kraja ovog stoleća ekstremne vrućine mogle bi ubijati više ljudi nego rak.
Stručnjaci predviđaju veoma visoku stopu smrtnosti zbog ekstremnih vrućina, „uporedivu po razmerama do kraja stoleća sa smrtnim slučajevima od svih vrsta raka”. Cela područja širom sveta postaće negostoljubiva za život u decenijama koje dolaze zbog toplotnih talasa, sve češćih i intenzivnijih zbog klimatskih promena, upozorile su Ujedinjene nacije i Crveni krst.
Mesec dana pre konferencije COP27, koja bi trebalo da se održi u nocembru u Egiptu, UN i Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC) pozvale su u zajedničkom izveštaju da se pripremimo za toplotne talase koji dolaze da bi se izbegao velik broj smrtnih slučajeva.Organizacije su naglasile da postoje granice preko kojih ljudi izloženi vrućini i vlazi ne mogu preživeti i da postoje granice do kojih se društva mogu prilagoditi.
Gotovo svuda gde su dostupne pouzdane statistike, toplotni talasi su najsmrtonosnija meteorološka opasnost. Već sada odnose na hiljade ljudskih života svake godine i postaće sve smrtonosniji kako se klimatske promene budu pogoršavale.
Prema sadašnjim kretanjima, toplotni talasi mogli bi dosegnuti i premašiti fiziološke i društvene granice u desetlećima koja dolaze, posebno u područjima kao što su Sahel i južna i jugozapadna Azija.To bi značilo „patnju i gubitak ljudskih života velikih razmera, migracije stanovništva i povećanje nejednakosti”.Prema izveštaju, gotovo svuda gde su dostupne pouzdane statistike, toplotni talasi su najsmrtonosnija meteorološka opasnost.
Već sada odnose na hiljade ljudskih života svake godine i postaće sve smrtonosniji kako se klimatske promene budu pogoršavale, istakli su u izveštaju glavni podsekretar Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja Martin Grifits i DŽagan Čapagain, glavni sekretar Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.Toploti talasi su uzrok nekih od najsmrtonosnijih katastrofa ikad zabeleženih. Izveštaj podseća da je u jakom toplotnom talasu 2003. u Evropi umrlo više od 70.000 ljudi, a toplotni val u Rusiji 2010. odneo je više od 55.000 ljudskih života.
Ove godine pojedine oblasti ili cele zemlje u severnoj Africi, Australiji, Europi, južnoj Aziji i na Bliskom istoku gušile su se na rekordnim temperaturama, kao i Kina i zapad SAD. Navedeni izveštaj podseća da je ekstremna temperatura „tihi ubica” čiji će se učinak pojačati, postavljajući velike izazove održivom razvoju i stvarajući nove humanitarne potrebe.Humanitarni sistem nema srestava da sam rešava krizu takvih razmera. Nedostaje kapitala i resursa za odgovor na neke od najgorih humanitarnih kriza ove godine, istakao je Grifits na konferenciji za novinare.
Na osnovu istraživanja citiranog u izveštaju, broj siromašnih koji žive u uslovima ekstremnih vrućina u urbanim područjima skočiće 700 posto do 2050. Najveća povećanja mogla bi se dogoditi u zapadnoj Africi i jugoistočnoj Aziji.
Organizacije su pozvale da se hitno realizuju znatna i održiva ulaganja da bi se ublažio uticaj klimatskih promena i podržalo dugoročno prilagođacanje najranjivijeg stanovništva. Na osnovu istraživanja citiranog u izveštaju, broj siromašnih koji žive u uslovima ekstremnih vrućina u urbanim područjima skočiće 700 posto do 2050. Najveća povećanja mogla bi se dogoditi u zapadnoj Africi i jugoistočnoj Aziji.Klimatska kriza intenzivira humanitarne krize u celom svetu. Da bi se izbegle njene najgore posledice, moramo ulagati jednako u prilagođavanje i ublažavanje posledica, posebno u zemljama koje su izložene najvećem riziku, istakao je Čapagain.
Ujedinjene nacije i Crveni krst naglasili su da je podjednako važno shvatiti da je prilagođavanje ekstremnim vrućinama ograničeno.Neke od preduzetih mera, kao što su povećanje korišćenja klimatizacije koja jako troši energiju, skupe su, nisu održive sa ekološkog aspekta, a i same pridonose klimatskim promenama.Ako emisije gasova „staklene bašte”, odgovornih za klimatske promene ne budu zantno smanjene, svet će se suočiti sa„do sada nezamislivim ekstremnim vrućinama”, upozorile su dve pomenute organizacije.
(Zimo)
