Станко Стојиљковић
Из непојамно густе и вреле тачкице, мање од ове на крају реченице, створена је васељена. Научници су накнадно растумачили да се у делићу времена, краћем од трептаја ока, проширила у недоглед. Као да ју је раздувао неки оријашки Еол пре Еола.
Напокон су се скрасиле у илустрацијама и карикатурама Југослава Влаховића. Зашто је он одабрао поинтилизам да нам дочара своја виђења и сновиђења, нека остане тајна. Уосталом, енглески философ Френсис Бекон свима нам је оставио опоруку: „Посао уметника је да увек продуби мистерију”.
Ваљда у души нашег уметника и дан-данас, отприлике 14 милијарди година доцније, титрају и трепере све потоње које су из једне и једнине потекле. Отисци Постања, да се послужимо називом његове чувене изложбе „Књига отисака”.
Загледан у непрозирно и недогледно, а по природи ћутљив, он дочарава своје чудесне унутарње призоре, који вам се често учине и причине малтене стварним. Зар нисте упали у обману, слично голубовима који су са слике старогрчког сликара Зеуксиса кљуцали грожђе, да се поистоветите с читаоцем што хрли на Сајам књига. Корача унапред, чита главом окренутом унатраг. Не устручавајте се, слободно реците!
Ево, ја признајем, иако нисам први. И прилажем свој тачкасти портрет, под условом да га не показујете врапцима.
Да, то је чаробни кључ стваралаштва Југослава Влаховића: завођење у противречја. Посматрач никада није начисто шта посматра: знак питања чији један прст показује унутра, а друга напоље; диносаурусов реп или „мајмунче” (ознака за интернет адресу); генетски измењену будућност која је, у ствари, прошлост у нас уткана; и тако редом док се не уморите одгонетајући.
Свака илустрација или карикатура, а ко зна колико их до сада приказао на више од 60 јавних излагања, представља краћи (или дужи) есеј чији аутор неодустајно следи властито вјерују да је боље рисати него писати. С наших 30 слова, од којих понеко покаткад уцрта, једва би га разумели и у бившој Југи. С вештином описивања и дописивања из пећине Ласко на југу Француске (старе око 150 столећа), стигао је до свакога на земном шару – писменог, полуписменог или неписменог. Опет нас је завео, зашто ли смо му поверовали?
За утеху: у трећем смеру ионако не можете залутати, ако га уопште пронађете. „Ми ништа не обећавамо и то испуњавамо”. (Преузето од Алана Форда, да нас неко не оптужи за крађу).
