Текућина из које су се некад формирали у себи садржи јединствен запис давних услова дубоко у Земљи.
Мутни, жућкасти, влакнасти дијаматни одбојни су већини драгуљара, али за научнике те кристалне структуре скривају велике тајне Земљине прошлости које датирају преко милијарду година уназад. Јаков Вајс са Хебрејског универзитета у Јерусалиму је с колегама проучавао јужноафричке влакнасте дијаманте тако што су дробили њихове делове да би извукли сићушне слојеве течности заробљене унутар кристалне структуре.
Текућина из које су се ти дијаманти некад формирали у себи садржи јединствен запис давних услова дубоко у Земљи. Исто тако и уранијум и торијум, који пропадају у изотоп хелијум 4, а овај поступно цури из кристалне структуре дијаманта. Но, нико досад није знао прецизан износ тог цурења, који је потребан да би се утврдила старост ових дијаманата и откључале тајне које садрже. Израдом модела наведеног пропадања хелијума 4 током времена, Вајс и сарадници су утврдили шири распон старости дијаманата. Након тога су искључили старост која би била немогућа обзиром на познате тектонске и термалне услове у Земљином плашту и кори на локацији где су они формирани.
Kомбиновањем тих података добили су горњу границу цурења хелијума 4 из дијаманата коју су могли применити на све влакнасте дијаманте. Истраживачки тим је датирао течност уназад до три различита временска периода, а сваки се подудара с великим променама на површини Земље. Најстарији пронађени влакнасти дијаманти стари су између 750 милиона и 2,6 милијарди година, но научници су сузили вријеме њихова настанка на приближно пре милијарду година, кад су кретања тектонских плоча формирала планине у данашњој Јужној Африци.
Након тога утврдили су да су неки влакнасти дијаманти формирани пре 300 до 540 милиона година, што се подудара с формирањем планинског ланца Науклуфт у Намибији. Најмлађи су настали пре 85 и 118 милиона година, пре него ли их је потповршинска ерупција избацила ка горњем слоју Земљине коре. Исто тако, поменути тим открио је да је текућина у најстаријим влакнастим дијамантима богата угљеником и силицијум-диоксидом, док су најмлађи богати сланим раствором. То може бити одјек значајних геолошких промена, примерице најмлађи влакнасти дијаманти можда потичу од океанског дна које су тектонске промене гурнуле дубоко испод континенталне плоче.
Дијаманти су јединствени и по томе што ниједан други минерал или камен не долази до површине с толико мало унутрашњих промена, стога дају јединствен увид у повест Земљине коре и горњег слоја Земљиног плашта, попут временске капсуле, истиче геолошкиња Сузет Тимерман са Универзитета Алберта, која није учествовала у студији. Вајс и његов тим планирају на исти начин да провере дијаманте из других подручја у свету да пронађу сличне везе између њиховог формирања и значајних тектонских кретања у прошлости.
Студија коју су спровели објављена је у научном часопису Nature Communcatons.
(Извор Зимо)
