Како је Терминатор ушетао у Србију, а да Арнолд Шварценегер никад није прекорачио њене границе? Одговор, уобичајено, следи на самом крају.
Иако не можете набрајати до 4.0, у поменутом, у 20. столећу измишљеном броју, крије се, по свему судећи, судбина Србије. Хоће ли наша земља ускочити у воз четврте технолошке револуције илити еволуције – а упућени се и даље споре која од те две именице верније дочарава велику друштвену промену, или ће наставити да у Европи изван Европе тавори као тржиште јевтине стручне радне снаге?
Србија мора без дана оклевања да оснује
два института, ако жели да пречицом
сустиже развијени свет који је добрано одмакао.
Први за индустрију 4.0 и вештачку
интелигенцију, други за нанотехнологије.
На страницама књиге несвакидашњег назива „Србија 4.0” више пута провејава то хамлетовско питање. Проф. др Радивоје Митровић није желео да нас до последње странице држи у недоумици, већ испод наслова – и дословно и метафорички опомиње: БУДУЋНОСТ КОЈА СЕ НЕ СМЕ ПРОПУСТИТИ.
А шта бих ја имао да поручим? Србија мора без дана оклевања да оснује два института, ако жели да пречицом сустиже развијени свет који јој је добрано одмакао. Први за индустрију 4.0 и вештачку интелигенцију, други за нанотехнологије. Испоставиће се ускоро да су то два кључна замајца њеног научно-технолошко-привредног препорода.
Откуда, онда, Терминатор у моме поднаслову?
Пре малтене годину дана у електронском издању „Галаксије” осванула је моја колумница „Билдерберг терминатор”. Уверен сам да сте чули за Билдерберг групу или, како је надахнути новинари зову, „светску владу у сенци”. Најмоћнија господа на планети, у поодмаклим годинама, и покоја дама, на састанку у Торину (присуствовала је и садашња српска прва министарка), у дневни ред од 12 тачака су, поред осталог, уврстили – будућност рада, вештачку интелигенцију и квантно рачунарство. Прве две теме као трећу и четврту. Зашто? Закључак препуштам свакоме од вас понаособ да га у себи изговори.
Уместо тога из Марксовог „Капитала”, први пут објављеног 1867, наводим следећу мисао: „Машине су, не само супериорна конкуренција човеку, већ поред њих, радник у производном погону делује као вишак. Машине су најмоћније оружје за сузбијање штрајкова.”
(И коначна недоумица: Шта ће се догодити ако у трећем смеру нису ни чули за творца научног социјализма?)
Станко питаш:
Хоће ли наша земља ускочити у воз четврте технолошке револуције илити еволуције – а упућени се и даље споре која од те две именице верније дочарава велику друштвену промену, или ће наставити да у Европи изван Европе тавори као тржиште јевтине стручне радне снаге?
Мој одговор се сам намеће:
Глобална политика се усложњава. Нама као малој земљи се сужава политички простор за неко технолошко размахивање, тако да су наде мале.
Глобал Тајмс наводи:
Како Кина буде посезала за својим адутима – глобализована економија ће пуцати по шавовима и урушавати се. Глобализација ће кренути у рикверц. Вероватно ће се формирати неколико великих регионалних тржишта са својим правилима, доминантним валутама, финансијским системима и техничким стандардима.
`Рат` између Вашингтона и Пекинга претвориће глобализам у развалине које ће бити шанса за неке земље.
Питање за које, када и колика ће цена бити ?
Поздрав,
И после 152 године од објављивања првог издања „Капитал“ још увек тапкамо у месту, заједно са Марксом. А изгледа да се и „Терминатори“ хватају у исто Марксово коло, тапкајући исто у месту, не знајући камо даље. Сва срећа(?) па се мајмун није запитао и уплашио шта ће му бити са ногама када је успео да заврљачи камен и „на даљину“ дође до плена без потребе да трчи за њим. А нису се уплашили ни други мајмуни. Јер смањујући потребу за трчањем изборили су за себе време да мисле. И ваљда полазећи од себе, не знајући да ће постати људи, бринули су увек једни о другима. И заједно, све лакше и лакше савлађивали до тада за њих непремостиве препреке. А данас, човек, може да дође до 4.0, па касније и даље, ако успе да схвати оно што је мајмуну било посве нормално. Неће мајмун заврљачити 4 камена да би он сам више јео, него да има за све. Да би други мајмуни могли да се баве важнијим стварима. „Терминатори“ ово не разумеју. Они помешају мало ресурса руде гвожђа са мало ресурса енергије угља и све то зачине са људским ресурсима и за себе исцеде мало „ђуса живота“!!! Све је много озбиљније, не само за коментар, озбиљно је да опасније по човека не може бити. Јер проблем нису нови институти знања, проблем сам ЈА + проблем ТИ + проблем ОН а све скупа нисмо МИ.