На предлог Савета за културу Владе ФНРЈ основан је Музеј Николе Тесле, у ком се данас налази целокупна заоставштина једног од највећих светских истраживача и научника у области електротехнике.
Све личне предмете и списе овог научника посетиоци музеја могу да виде захваљујући Сави Kосановићу, сину Теслине најмлађе сестре Марице. Њему је, према судској одлуци америчких власти донетој у јануару 1943. године, припала сва имовина. Kосановић, који је иначе био српски политичар и публициста, а у то време и члан Владе у избеглиштву, издејствовао је да се 1951. године комплетна заоставштина Николе Тесле пренесе у Београд. Сви предмети и списи тада су поклоњени држави и смештени на Електротехнички факултет.
Годину дана касније, Теслина имовина пренета је у Генчићеву вилу, у тадашњој улици Пролетерских бригада 51 (данашња Kрунска), где се и данас налази. На предлог Савета за културу Владе ФНРЈ, 5. децембра 1952. године, донета је одлука о оснивању Музеја Николе Тесле. Одмах по оснивању, за првог директора изабран је професор Филозофског факултета Вељко Kораћ.
Музеј Николе Тесле, који је уједно био и први технички музеј у Југославији, за јавност је отворен 20. октобра 1955. године. Тада је представљена стална поставка верно израђених модела по Теслиним нацртима. Две године касније, донета је урна с посмтрним остацима научника, чиме је стална поставка и званично употпуњена. Од 9. октобра 1969. године, музеј је у власништву града Београда и данас поседује преко 160.000 оригиналних докумената, преко 2.000 књига и часописа, преко 1.200 историјско-техничких експоната, преко 1.500 фотографија, више од 1.000 планова и цртежа. Гостујуће изложбе овај музеј имао је у земљама широм света – у Јапану, Аустралији, САД, Аргентини, Парагвају, Италији, Грчкој и многим другим.
(Извор Данас)
