Неочекивано откриће код Арктика помоћи ће у потрази за другим цивилизацијама и златом.
Научници су 2014. у Арктичком оцеану пронашли термалне отворе у подручју познатом као Аурора. У почетку нису схватили колико је то откриће значајно. „Вратили смо се кући са експедиције мислећи: У реду, пронашли смо место на Арктику. То је сјајно, али ако уклоните ледени покривач, то је само још једно место са вентилацијским отворима”, рекао је Крис Џерман, виши научник са Одсека за геологију океанографског института Вудс Хол (САД).
Међутим, након анализе и наредне експедиције 2019. године, међународни је тим схватио да је откриће врло значајно. Показало се да би ови отвори, баш као и други слични у гребену Гакел, могли променити разумевање ултраспорог ширења средњеокеанских гребена, значајно повећати процене вредних морских минералних наслага богатих бакром и златом и послужити као природна лабораторија у потрази за ванземаљским животом. „Најважнији у овом открићу могли би бити извори испод океана прекривеног ледом који су одлично место за проучавање синтезе органских твари, релевантно за порекло живота и потрагу за животом ван Земље”, изјавио је Џерман, руководилац истраживања објављеног недавно у часопису Nature Communications.
Ванземаљски живот
Најбољи кандидати за ванземаљски живот у Сунчевом систему су Јупитеров месец Европа и, нарочито, Сатурнов месец Енкелад. Оба небеска тела под леденом кором имају велике океане воде у текућем стању и хидротермалне активности – услове који јако наликују онима откривеним у гребену Гакел.
Хидротермални извори на Енкеладу већ су потврђени. Наиме, како пише у научном раду представљеном у часопису Science, свемирска летелица „Касини” је у октробру 2015. пролетела кроз облак материјала који је избачен кроз пукотине на леденој кори Енкелада и узорковала његов хемијски састав. Показало се да облак садржи молекуларни водоник, H2, што је знак да вода у океану Сатурновог месеца реагује са стенама кроз хидротермалне процесе. То избацује океан из хемијске равнотеже на сличан начин како се то збива у водама око Земљиних хидротермалних извора. Такав водоник је потенцијални извор хемијске енергије за живе организме.
Далеко од Сунца
Научници сматрају да су на Европи и Енкеладу главни извори топлоте плимска напрезања и трење узроковани гравитацијом матичних планета и других месеца и радиогене активности у њиховим стеновитим језгрима. Према истраживањима, на Енкеладу би температура и укупан хидротермални пренос могли би бити, чак, виши него на нашој планети.
Аурора је, иначе, подморска планина на врху гребена Гакел, смештеног између Гренланда и Сибира. Гребен се шири изузетно малом брзином од центиметра годишње. Kако се тектонске плоче разилазе, морска вода продире кроз пукотине у Земљиној кори. Испод коре налази се магма која загрева воду до високих температура од око 400° Целзијусових степени. Топлота покреће хемијске реакције што уклањају кисеоник и друге хемикалије из воде која потом избија у океану као облак. Тај процес назива се хидротермална вентилација.
Због спорог ширења гребена истражовачи су сматрали да отвори Гакела нису довољно врући да одрже дуготрајну хидротермалну циркулацију. Стога су веровали да су мало вероватна места за настанак живота и стварање великих минералних наслага. У својој анализи, међутим, научници су открили да хидротермално поље Аурора садржи високе количине злата, бакра и метана. Посебно је занимљиво откриће метана јер га је сонда „Касини” открила у облаку Енкелада, што указује на могућу сличност ових хидротермалних процеса.
Живот као на Енкеладу
Џерманови сарадници су у својем истраживању користили сонар високе резолуције и камере за праћење уживо. Између осталим, снимили су формације које се називају хидротермални димњаци. Бледе мрље забележене на врховима неколико димњака указују на живот микроба какав би могао постојати дубоко у Енкеладовом океану. Испитивања облака који се уздиже из отвора показала су да се он подудара са облацима пронађеним на другим отворима на гребенима који се полако шире. Тим је, такође, уочио да се отвори налазе у тзв. ултрамафитним стенама које настају у Земљином плашту и по саставу су сличне метеоритима.
Отвори на морском дну Енкелада се, исто тако, налазе у ултрамафитним стенама, а научници сматрају да би могли играти важну улогу у испирању минерала кључних за живот из његовог језгра у океан. Упркос високим температурама које владају у близини хидротермалних извора, они се сматрају једним од места на којима је могао настати рани живот микроба на Земљи. Биолози су око хидротермалних извора у источном Тихом океану опазили организме као што су јети ракови, целики црви цеваши и дубокоморске шкољке.
Таква места су предубока да би допрла сунчева светлост, па се организми који доле живе у својем пребрамбеном ланцу не могу ослонити на организме што користе фотосинтезу. Уместо тога, темељни извор енергије су хемикалије које излазе из хидротермалних извора. Организми на дну ланца помоћу процеса који се зове хемосинтеза користе сумпороводоник, угљен-диоксид и друге хемикалије што излазе из отвора.
Извори вредних ресурса
Крис Џерман каже да је њихово истраживање, такође, важно за разумевање наслага вредних минерала у близини хидротермалних извора. Оне би у будућности могле постати економски исплативе јер су забиљежени високи износи бакра и злата, знатно више него што се претпостављало.
„Ово је класа вентилациоих места која су пре била одбачена као неспособна за одржавање раста великих хидротермалних минералних наслага. До сада су истраживачи претпостављали да тако мали вулкански системи не могу одржати хидротермалну циркулацију довољно дуго за настанак тако великих минералних наслага”, објаснио је он. „Kао научници, сматрамо да би те информације требало проследити доносиоцима одлука, као што је Међународно тело за морско дно.”
(Индекс)
