У МОЗГУ СЕ НЕШТО ДОГАЂА

Централни живчани систем састоји се од сиве и беле масе (слика доле). На површини мозга налази се сива твар састављена од живчаних ћелија између којих је потпорно ткиво. У средишњем делу је бела материја изграђена од живчаних влакана што излазе из живчаних ћелија сиве твари. Потоња има сивкасту, односно тамнију боју због високе концентрације нервних ћелија које управљају значајним функцијама; попут говора, учења, кретања и слично. Различита подручја мозга одговорна су за различите функције, а сива твар има значајну улогу у свим аспектима људског живота.

Бела материја, с друге стране, углавном се састоји од живчаних влакана (аксони) који повезују мождане ћелије и олакшавају комуникацију са остатком тела. С обзиром на важнију улогу сиве твари, научници су се током истраживања углавном фокусирали на сиво подручје мозга и нису се толико бавили белим. Ново истраживање показује да би, ипак, требало обратити више пажње на бели део. Научници са Универтитета Вандербилт у САД су путем функционалне магнетске резонанције (fMRI) посматрали промене у белој твари испитаника док су они извршавали једноставне задатке попут помицања прстију.

У белој маси су приметили јасно повећање сигнала зависних од количине кисеоника у крви (blood oxygenation-level dependent, BOLD), што указује на повећану мождану активност током обављања задатака. То је важна спознаја, чак и ако за сада не зна шта се тачно тамо догађа. „Не знамо што то значи. Само знамо да се нешто догађа. У бијелој твари постоји снажан сигнал”, рекао је биомедицински инжењер Kурт Шилинг, а преноси Science Alert. Повећање броја BOLD сигнала у сивој твари значи већи проток крви и оксигенацију мозга. Исти механизам би могао вредeти и за белу масу.

Треба напоменути да и бела твар има важну функцију. Мада се она, углавном, темељи на повезивању, у случају да дође до прекида везе могу настати разни поремећаји попут епилепсије или мултипле склерозе. Истраживачи стога сматрају да би било добро спровести детаљнија истраживања ових сигнала, посебно у контексту здравствених проблема као што је Алцхајмерова болест. „25 или 30 година смо занемаривали другу половину мозга”, сматра Шилинг. Истраживање Whole-brain, gray, and white matter time-locked functional signal changes with simple tasks and model-free analysis објављено је у часопису PNAS.