Професор др Душко Бјелица је првопласирани на Google Scholar по цитираности на Универзитету Црне Горе, са 11.675 цитата. Према подацима са овог светског веб претраживача научних радова, објављених до 11. децембра 2020. године, он је на 12. месту у свету у медициснко-спортским наукама.
Др Есад Kучевић
Волео је спорт, више од музике. Једног и другог, професор Душко Бјелица се привремено или повремено одрекао, боље рећи дистанцирао због науке. Иако је знао да она не доноси формулу за срећу, али утеха је као и цитирање, најмање пола среће.
Немирно и инспиративно. Попут Гетеовог Фауста, који за разлику од ове најаве има троструки увод. Монументални доктор Фауст и Ђаво дискутују за коју цену би научник продао своју душу. Смиони доктор, у потрази смисла, признаје да би за тренутак среће који би га нагнао да, слично Архимеду из Сиракузе, узвикне да не прође никад, јер је тако леп, радо пао у амбис и остао окован за век векова. За трен апсолутне среће вечно проклетство. Нечастиви прихвата договор и промовише Фауста у оличење свеобухватне интелигенције, док Ђаво да би оправдао не само име, него што јесте бивши смењени арханђео бунтовник, не признаје ни Божју свемоћ.
Наравоученије, ничије није ништа. Kао у Парменидовој изреци: „Биће јесте, а небиће није”. Вођен том поуком, провербијални професор др Душко Бјелица, првопласирани на Google Scholar по цитираности на Универзитету Црне Горе, са 11.675 цитата. Према подацима са овог светског веб претраживача научних радова, објављених до 11. децембра 2020. године, он је на 12. месту у свету у медициснко-спортским наукама.
Дотични редовни професор Факултета за спорт и физичко васпитање и председник Управног одбора Универзитета Црне Горе, аутор или коаутор више од 200 радова у међународним часописма и 56 књига – научних и стручних монографија и уџбеника. Добитник је награде спортског комитета Хуан Антонио Самаран у Барселони 2007.године, главни уредник међународног часописа Montenegrin Journal of Sports Science and Medicine, који се налази у 53 индексних међународних база. Универзитетски је предавач на факултетима за спорт и физичко васпитање Универзитета у Београду, Мостару, Тузли, Сарајеву…
Орденован због библиографије веће од биографије, професор Бјелица, нехајно признаје да му највише прија антропометрија. Тамо „ђе се гусле чују, а сутра не умире никад”, свакодневном стручном оријентацијом и професионалном сатисфакцијом доказује да је живот више од сребрних слова и бројева на дрвеном крсту. Нарочито, у морфолошкој антропометрији, методолошки посвећеној мерењу димензија људског тела и поређењу добијених резултата. Традиционално, драгоценој у биомедицинским наукама, школској медицини и педагошком васпитању будућих академских грађана, због доприноса објективном оцењивању општег развоја основаца, средњошколаца и студентске популације. Kоначно, у свеукупном циљу развоја и вредновања тренажног процеса.
Људи нису заточеници судбине, него сопственог ума, ако антрополошки резултати, добијени на основу 39 линеарних мера, афирмишу морфолошке квалитативно-квантитативне разлике, чак и код једнојајчаних близанаца.
Упркос повратку вере у антропометрију, профессор Душко Бјелица није проналазач, него научник. У суштини, чиновник клупске дисциплине и изразите интуиције за човекове мере. Пре и после свега, здраво радознао за практичну квантификацију морфолошких особина и функционалних способности. Поред осталог, у фокусу његових лонгитудиналних истраживања је узрочно-последични однос, зависност донедавно неправедно запостављене истраживачке методе антропологије од природне и социо-економске средине. Готово, колико и условљеност од наслеђа.
Душко Бјелица (лична архива)
Природно и исправно. То су кључне речи у животном вокабулару професора Бјелице, због породичних обичаја и карактера антропометријских, физиогномских и биометријских варијабли, опредељеног тимском раду, у коме су већ стасали његови наследници. Под диригентском палицом др Бјелице, из улоге његових бивших асистената, на светској мапи по цитираности су маркирани проф. др Стево Поповић, доц. др Јован Гардашевић, доц. др Бојан Машановић и др Иван Васиљевић. Сви са Факултета за спорт и физичко васпитање у Никшићу, оригиналног изворишта и исходишта у оснаживању академског образовања и суочавању са изазовима из модерног ватромета научних визија.
Најновији пример је регионална студија. На узорку од 150.651 основца, од 6 до 9 година из 25 земаља, утврђено је да је ниво физичке активности, али и ниво адекватног времена проведеног испред екрана и времена спавања хетероген подручју у Албанији, Бугарској, Хрватској, Чешкој, Данској, Француској, Грузији, Италији, Kазахстану, Литванији, Летонији, Малти, Црној Гори, Пољској, Португалији, Румунији, Русији, Сан Марину, Шпанији, Таџикистану, Туркменистану и Турској.
Истраживање у оквиру Европске иницијативе за надзор гојазности деце (COSI), односно јединственог система за праћење трендова прекомерне тежине и гојазности у оквиру Светске здравствене организације (WHO), утврдило је да се 79,4% деце активно играло више од једног сата сваког дана, 53,9% није било члан спортског или плесног клуба, док је 50,0% свакодневно ходало или се превезло бициклом до школе. У студији, објављеној у престижном светском часопису Obesity Facts 60,2% деце било је испред екрана мање од два сата дневно, док је 84,9% основаца спавало, између 9 и 11 сати током ноћи.
Такође, обелодањене су специфичне дечје навике. Утврђене су изразите разлике код деце, али је у заључку апеловано да креатори политика и друге заинтересоване стране, укључујући и школске администраторе и родитеље, треба да утичу на повећање могућности да деца учествују у свакодневним физичким активностима и да потраже решења која би утицала на смањивање прекомерног времена проведеног испред екрана и смањеног трајања сна. Наравно, све у циљу побољшања свеукупног физичког и менталног здравља.
Kао прилог, да се не заборави, да здравља и знања никад није доста.
Славодобитнички квинтет професора Душка Бјелице бере ловорике широм Балкана. Самоникли или неславно славни, пристали на регионалну дефанзиву по којој имају неупоредиво више научне имовине, него домовине, подавно већ превазишли амбијент у коме живе и раде, уз одјек вечерњих звона, у стилу Џејна Остина, хорски поручују: „Нас највише дефинише, оно што радимо”.
Индиректно, то је признање адреналинске зависности од антропометрије. Највише, од дигиталних апарата најновије технологије, али уз традиционално поверење у калипер, пелвиметар, кранометар или клизни шестар. Без обзира што у времеплову од Винче до Силицијумске долине, што би рекли археолози изнова и по ко зна који пут доказују да није лако живети, између неолита и клауда.
Зато је сврставање међу светске великане за др Душка Бјелице још једно у низу упознавања самог себе. Доказ припадности најелитнијој научној заједници, која препознаје и слави давање, испред неупоредивог примања. Шампионским отисцима по којима се више од сто година управо дактилоскопија, као метода отисака прстију, најважнија метода идентификације индивидуа и незамењива етапа форензичке антропометрије разликује од награђене мисије да се „адреналин, у мирнодопско време, држи под контролом”.
У физиолошко-антрополошкој тежњи да се учини што бити не може, професор Бјелица са сарадницима је дефинисао парадигматичност и архивирао апстенцијалну кризу. Људи нису заточеници судбине, него сопственог ума, ако антрополошки резултати, добијени на основу 39 линеарних мера, афирмишу морфолошке квалитативно-квантитативне разлике, чак и код једнојајчаних близанаца.
Међу многим неизвесностима, извесно је да антропометрија није утопија. Није ни легендарно обећање Атлантиде и стална претња да ће се она догодити. Уз Бонапартино подсећање да само две силе – страх и интерес уједињују људе.
Антропометрија се догађа. Позиционирана на светском трону, у шампионском знаку броја и соја. Захваљујући пре свега проф. др Душку Бјелици и његовим вишегодишњим и бројним истомишљеницима, претечама, следбеницима и наследницима у Србији, Албанији, Македонији, Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини…
Пример и искуство, достојни дивљења. Да у сусрет науци, не одлазимо у свет, него свет долази код нас.
(Фото аутора Санџачке)
