УБ ПРОТИВ УСТАВНОГ СУДА

Пример непоштовања одлука Уставног суда, флагрантног кршења Закона о високом образовању, али и интерних прописа УБ је одлука Сената УБ, коју је потписала ректор, проф. др Иванка Поповић – продужава се радни однос редовном професору Економског факултета у Београду др Ивану Вујачићу, након навршених 65 година живота.

Александар Јакшић

Уколико бисте разговарали са било којим студентом Правног факултета о неопходности поштовања одлука Уставног суда, уверен сам да би вам сви студенти, без много размишљања, указали на члан 7. Закона о Уставном суду којим је дефинисано да су „одлуке Уставног суда коначне, извршне и општеобавезујуће”. Међутим, уколико бисте на исту тему разговарали са ректором Универзитета у Београду, проф. др Иванком Поповић, нисам сигуран да би ректор знала за поменути члан закона, али сам потпуно сигуран да би вас „подсетила” да Устав гарантује аутономију Универзитету у Београду.

Нема никакве сумње да Устав гарантује аутономију свим универзитетима, високошколским и научним установама које своју делатност обављају у Републици Србији. Чланом 72. Устава прописано је да наведене институције самостално одлучују о свом уређењу и раду, у складу са законом.

Дакле, сасвим је јасно да Универзитет у Београду (у даљем тексту: УБ) не представља „надзаконску” и „надуставну” институцију, па се поставља питање на који начин и по ком основу УБ може да доноси одлуке које су супротне одлукама Уставног суда?

Најочигледнији пример непоштовања одлука Уставног суда, флагрантног кршења Закона о високом образовању, али и интерних прописа УБ је одлука Сената УБ број 61202-2029/3-19 од 12. 6. 2019. године, коју је потписала ректор, проф. др Иванка Поповић, а којом се продужава радни однос редовном професору Економског факултета у Београду, истакнутом члану Демократске странке и бившем амбасадору Србије у САД, др Ивану Вујачићу, након навршених 65 година живота. Наведена одлука је противзаконита и противуставна, њоме је оштећен буџет Економског факултета, као и буџет Републике Србије, а одговорност ректора је вишеструка.

Наиме, поред тога што професор Вујачић након избора у звање редовног професора, није испуњавао обавезне услове за продужетак радног односа које је прописао УБ (на пример, није објавио ниједан рад из категорије М21, М22 или М23, нема потребних пет радова из категорије М51, итд.), радови које је проф. др Иван Вујачић објавио пре избора у звање редовног професора представљени су као радови које је објавио после избора у звање редовног професора, што представља кривотворење резултата и један од најтежих облика неакадемског понашања на УБ. По свему судећи руководству УБ било је лакше да прекрши сопствени статут него да се „замери” истакнутом члану Демократске странке и бившем амбасадору Србије у САД.

Чланом 151. Статута УБ прописано је да наставници УБ након навршених 65 година могу да продуже радни однос на универзитету, уколико испуњавају неколико услова, од којих су најважнији следећи: 1) да имају најмање 20 година радног искуства у високом образовању и 2) да испуњавају све услове који су неопходни за (поновни) избор у звање редовног професора! По процедури, матични факултет на коме је наставник ангажован упућује предлог Сенату универзитета за продужетак радног односа, а коначну одлуку којом се продужава, односно не продужава радни однос, доноси Сенат.

У јануару 2019. године декан Економског факултета у Београду, проф. др Бранислав Боричић, упутио је дописе УБ и Националном савету за високо образовање (у даљем тексту: НСВО), у којима је од наведених институција тражио мишљење у вези са применом „Ближих критеријума за закључење уговора о раду наставника након 65. године живота” које је донео НСВО на седници одржаној 8. 11. 2017. године.

У одговору на допис декана Економског факултета у Београду, председник НСВО проф. др Бела Балинт обавестио је декана Боричића да се пред Уставним судом води поступак оцене уставности и законитости „Ближих критеријума које је донео НСВО” и да ће од одлуке Уставног суда зависити решавање сличних захтева у будућности.

Иако је од самог почетка било јасно да су „Ближи критеријуми” у супротности са Законом о високом образовању, као и са прописима УБ, ректор УБ, проф. др Иванка Поповић, никада није одговорила на допис декана Економског факултета у Београду. По свему судећи, на нивоу УБ било је договорено да се проф. др Ивану Вујачићу, продужи радни однос без обзира на одлуку Уставног суда.

Уставни суд је на седници одржаној 21. 2. 2019. године донео одлуку којом се „Ближи критеријуми” означавају као противзаконити и противуставни и који се као такви стављају ван снаге (Одлука ИУо-134/2018).

Иницијатива за продужетак радног односа проф. др Ивана Вујачића покренута је 5. 4. 2019. године (број 1252/1), позивајући се управо на „Ближе критеријуме” које је донео НСВО, иако је два месеца раније наведене критеријуме Уставни суд означио као противзаконите и противуставне и ставио их је ван снаге. Срамна је чињеница да је Сенат УБ, којим председава ректор, проф. др Иванка Поповић, четири месеца касније (12. 6. 2019. године) донео одлуку да продужи радни однос проф. др Ивану Вујачићу.

Потписивањем наведене одлуке ректор УБ послала је јасну и скандалозну поруку да одлуке Уставног суда немају никакав значај за УБ, а да прописи УБ важе само за оне наставнике који немају подршку страних амбасада и „круга двојке”.

Пошто су све информације објављене у овом тексту јавно доступне и лако проверљиве, сматрам да просветна инспекција има обавезу да утврди колико је наставника противзаконито ангажовано на УБ и колика је штета начињена буџету Републике Србије, док Одбор за професионалну етику УБ има обавезу да покрене поступак против проф. др Иванке Поповић због несавесног и неодговорног обављања дужности ректора и кршења Кодекса професионалне етике УБ (чланови 6,16. и 30).

(Извор Политика)