Створили су две врсте дијаманата на собној температури употребом високог притиска који је једнак као да 640 афричких слонова балансира на врху балетске ципеле.
Дијаманти би могли трајати заувек, али то не значи да им треба толико да би настали, што потврђују научници из Аустралије који успевају у својим лабораторијима створити дијаманте у року од неколико минута. Драго камење се обично ствара након што се угљеник дроби и загрева дубоко испод површине Земље милијардама година, што објашњава зашто су толико жељени и скупоцени.
Научници из Аустралије убрзали су цео поступак настанка дијаманата, и то на собној температури. Реч је о међународном тиму истраживача који је предвођен Аустралијским националним универзитетом (ANU) и Универзитетом у Мелбурну (RMIT). Kако објашњавају, створили су две врсте дијаманата на собној температури употребом високог притиска који је једнак као да 640 афричких слонова балансира на врху балетске ципеле. Једна врста дијаманта коју су створили слична је драгом камењу које се обично носи у накиту, док је други под називом lonsdaleite у ствари камен који се природно налази на месту удара метеорита и тврђи је од већине дијаманата. Ова врста дијаманта потенцијално може бити од помоћи при разбијању изузетно чврстих материјала на рударским налазиштима.
(RMIT)
„Природни дијаманти обично се формирају милијардама година, око 150 километара дубоко у Земљи, где постоје високи притисци и температуре изнад 1.000 степени Целзијуса. Заокрет у причи је начин на који ми вршимо притисак”, казала је Џоди Бредби, професорка физике на ANU. Синтетички дијаманти нису ништа ново, али су велики изазов за научнике. Први пут су створени у лабораторији 1940. године у покушају проналаска јефтинијег и еколошки прихватљивијег камена.
(Извор Kликс)
Zanima me da li je vrednost ovih dijamanata ista kao i vrednost onih koji se stvaraju sporije.