Због климатских промена Арктик загрева брже од остатка света.
Метеоролози су недавно били запањени грмљавинским олујама с муњама које су три дана заредом погађале ледени Арктик, од Сибира до севера Аљаске, што је неуобичајени феномен за који научници кажу да ће с глобалним загревањем бити све мање редак. Метеоролози никад раније нису видели тако нешто, изјавио је Ед Пламб, метеоролог Националне временске службе у Фербанксу, говорећи о олујама с муњама које су почеле претпрошле суботе.
Наиме, уобичајено ваздух изнад Арктичког океана, посебно када је вода прекривена ледом, нема довољно топлотног струјања потребног за настанак олуја с муњама. Но, због климатских промена то се сада мења, јер се Арктик загрева брже од остатка света. Епизоде летних олуја с муњама у арктичком кругу утростручиле су се од 2010, што је тренд повезан с променом климе и убрзаним нестанком леда на далеком северу, известили су научници о свом истраживању које је објављено у часопису Геопхyсицал Ресеарцх Леттер. Kако лед нестаје, све више воде испарава, повећавајући влажност у све топлијој атмосфери.
„С вишим температурама и то ће се догађати”, изјавио је коаутор истраживања Роберт Холзворт, физичар на Универзитету Вашингтон у Сијетлу. Те електричне олује угрожавају арктичке бореалне шуме, јер узрокују пожаре у удаљеним подручјима, која се већ ионако пеку на летном сунцу. Бореално подручје Сибира бележи највише муња од било које друге арктичке области. Све је учесталија појава муња и широм арктичких подручја тундре, а и изнад Арктичког океана и леденог покривача. У августу 2019. муња је засветлила на свега 100 километара од Северног пола, утврдили су истраживачи.
Оно што је некад било врло ретка појава, сада је само ретка, казао је Рик Томан са Универзитета Аљаска у Фербанксу. Kао што је низ арктичких олуја недавно показао, муње се већ појављују на неочекиваним местима. Уз све више муња, Сибир је протеклих година појачано на удару дивљих шумских пожара. Еуска војска је минулих дана користила је авионе за гашење пожара да би зауставила ватру на готово 800.000 хектара шуме, док је најјаче погођена Јакутија седмицама у ванредном стању због пожара.
Загревање Арктика потиче раст вегетације на северу подручја тундре на Аљасци, чиме се ствара додатно гориво за пожаре, тврде научници. До краја столећа двоструко више тундре могло би горети него што је то било уобичајено у прошлости, док би се број пожара могао учетворостручити, тврде научници из Међународног центра за истраживање Арктика у Фербанксу.
(Извор Зимо)
