Већина пијаћее воде у Немачкој долази из подземних извора. У бројним подрзчјима ће убудуће, међутим, бити мање подземних залиха, упозорава научник Ханс Јирген Хан.
Подземне залихе важан су извор пијаће воде. Али суша и све већа потрошња стварају невоље. Стручњаци рачунају да би у будућности могло доћи до сукоба због тог ресурса важног за живот, пише Deutcshe Welle. Оно што тече из наше славине за воду, често долази из велике дубине: пијаћа вода, прочишћена и ослобођена штетних твари, која се црпе из подземних залиха. Оне најчешће потичу од кише коју упија земља.
Он се годинама бави истраживањем међуделовања залиха воде на Земљиној површини и подземних залиха, предаје на Универзитету Kобленц-Ландау и директор је Института за екологију подземних залиха воде (IGÖ). За мањак подземних залиха воде криве су климатске промене. Последњих година пада све мање кише и раздобља суше су све дужа. Зато се смањују подземне залихе у Немачкој, каже Хан, што има далекосежне последице. Немачка је на прекретници што се тиче залиха.
Ако се црпе превише воде долази до промене притиска и горе и доље. Последица је да површинска вода струји надоље у дубину, а с њом и загађење из потока и река. Подземне воде могу онда бити загађене штетним и отровним материјама.
Газдовање водом налази се пред све већим изазовима, уверен је Хан, јер потрошња све више расте. Подземне залихе нису само важне за човеково преживљавање, него су и привредни чинилац. Не користе их само комунална предузећакоја опскрбљују милионе грађана, него и пољопривредна предузећа. Потоња своје њиве заливају водом из подземних извора, а због све чешћих суша потреба за водом за заливање све је већа. И произвођачи хране црпу подземне воде, примерице да би произвели минералну воду коју продају.
Долина горње Рајне, коју се назива и „највећом кадом Немачке”, један је од највећих резервоара воде у средњој Европи. Долина којом тече Рајна од Бауела до Франкфурта на Мајни, дугачка је око 350 километара, широка је око 40 километара и дубока око 300 метара. Она је испуњена подземним залихама воде. Та вода долази са околних планина која окружују долину Рајне: Шварцвалда, Вогеза, Фалачког горја, Оденвалда. „Зато је притисак доле виши него горе”, објашњава Хан. По правилу, али због климатских промена и пада нивоа подземних залиха воде протеклих година је притисак и на дубини опао. А то је велики изазов.
Ако се црпе превише воде долази до промене притиска и горе и доље. Последица је да површинска вода струји надоље у дубину, а с њом и загађење из потока и река. Подземне воде могу онда бити загађене штетним и отровним материјама. Ханс Јирген Хан полази од тога да ће се тај учинак идућих година појачати. Уз то ће потоци и реке пресушити, биљке се осушити, земља исушити јер неће бити довољно залиха подземне воде која продире на површину.
Немачки научник рачуна с тим да ће убудуће бити све више сукоба због драгоцјеног ресурса из подземних залиха. Примерице долина Рајне и Фалачка располажу још довољним количинама подземних залиха воде и у поређењу с другим областима у Немачкој добро стоје. Али подземни извори се не допуњавају довољно, тако да у неким подручјима постаје критично.
Kомунални опскрбљивачи пијаћом водом из Фалачке, који су је црпели из извора у својој близини, у међувремену морају тражити воду на другим подручјима. И бацају око на подземне залихе у долини горње Рајне. То значи да све више учесника жели оданде да црпе воду. Тај пример показује шта би се могло догодити, упозорава Хан. Он критикује досадашње опхођење с подземним залихама воде и захтева боље управљање водом. Kоличина воде која се црпе из подземних извора мора бити знатно смањена и само оно најнужније сме бити одобрено. За то су одговорни политичари и власт.
(Индекс)
