Ванземаљци су одувек заокупљали машту многих људи. Универзум је велики, испуњен је бројним другим планетама, али се некако чини да су људи сами у њему, пише „Бизнис инсајдер”.
„Бизнис инсајдер” је зато одлучио да у видеу изнесе три теорије зашто још нисмо пронашли ванземаљце. У овом видеу се помиње да су велике шансе да негде, бар на једној од 100 милијарди планета, колико је процењено да постоји само у нашој галаксији, живе ванземаљци.
Ипак, поставља се питање зашто нисмо неке од њих пронашли? Док научници могу да се држе теорије да једноставно други облик живота на некој планети у нашој галаксији не постоји, или не бар у нашој близини, има много доказа који томе противрече, те је све више експерата који тврде да „тамо негде, ипак има нечега или некога”.
Научници сматрају да ће се ускоро све
напредне цивилизације „стопити” са
роботима, формирајући потпуно
дигитализовано друштво које може да
размишља, делује и функционише на
нивоима који превазилазе нашу машту.
Током прошле године тим научника са Универзитета Оксфорд предложио је једну хипотезу (Aestivation Hypothesis), чија је идеја да се већина ванземаљаца налази у хибернацији, сличној оној у коју упадају медведи.
По тој хипотези, научници сматрају да ће се ускоро све напредне цивилизације „стопити” са роботима, формирајући потпуно дигитализовано друштво које може да размишља, делује и функционише на нивоима који превазилазе нашу машту. Једини проблем је, наводи се, хлађење јер на Земљи системи много боље функциониши и ефикаснији су у окружењу које је 10 пута хладније.
Дуготрајно замрзавање (Википедија)
Тако би дигитални ванземаљци видели логику у хибернацији за неколико билиона година док се универзум шири и хлади. На тај начин они могу да се посвете важнијим активностима, попут освајања галаксије, уместо једноставног задржавања њихових система од прегревања.
Још једна идеја нашла је своје место када је реч о постојању ванземаљаца, а то је „Џајан ботлнек хипотеза”, предложена 2016. године. Она се односи на много млађе, камене планете, не старије од милијарду година које имају екстремно нестабилну климу и које ће ускоро постати превише топле или превише хладне на дужи временски период.
Рани живот на Земљи еволуирао стравично
брзо, испуштајући велике количине гасова
попут кисеоника у атмосферу који су
помогли да се клима на Земљи стабилизује.
У видеу се тако наводи пример Венере, Земље и Марса. Наиме, пре четири милијарде година свака од ових планета је имала одговарајуће услове за развој живота и можда су чак имале једноставне микроорганизме. Али, бар колико за сада знамо, живот се развио само на Земљи.
Алан Стерн (Википеија)
Разлог за то је, према овој теорији из 2016. године, то што је рани живот на Земљи еволуирао стравично брзо, испуштајући велике количине гасова попут кисеоника у атмосферу који су помогли да се клима на Земљи стабилизује.
Али, како се наводи, овакво понашање је пре изузетак него правило. Зато, како се додаје, прави разлог зашто нисмо наши ванземаљце је тај што су они, заправо мртви. Али шта ако живот може да се развије у потпуно другачијем окружењу, оном које је сигурније од екстремних температурних флуктуација и зрачења?
Одговор је у ономе што је научник Алан Стерн предложио 2017. године, годину дана након што су докази показали да Плутон припада подземном океану. Заправо светови попут оних на Плутону, који имају ледени покривач изнад огромног подземног океана могу да понуде бољи инкубатор за живот од планета попут Земље, који су више подложни екстремним температурним променама и високом зрачењу на површини.
Ако се испостави да је то случај, онда би сваки интелигентни живот који би могао да „плива” на тим световима могао да се „искључи” из остатка универзума и потенцијално не би могао да комуницира. Без обзира на разлоге, научници трагају за одговором на питање како можемо да побољшамо нашу претрагу онога што би било највеће откриц́е у људској историји.
(Извор Б92)
