Ово истраживање је невероватно важно за разумевање како живот функционише и који су гени потребни за функционално управљање ћелијама”, казао је биотехнолог Дру Енди са Универзитета Станфорд.
Вештачке ћелије које су настале комбинацијом компонената бактерије Mycoplasma с хемијски синтетизованим геномом могу расти и делити се у ћелије сличног облика и величине, баш као што то чини већина бактеријских ћелија. Биотехнолог Крејг Вентер и колеге из Института Џ. Крејг Вентер у Сан Дијегу објавили су 2016. да су створили минималне вештачке ћелије. Геном у свакој станици садржао је само 473 гена за које се сматра да су кључни за живот. Назвали су их JCVI-syn3.0 и могле су расти и делити се на агару (хранљива подлога) и стварати колоније ћелија.
Када су помније анализирали вештачке ћелије, Вентер и колеге су приметили да се оне не деле једнолико и равномерно и да не стварају идентичне ћелије потомке, као што то чини већина бактерија из природе. Уместо тога, производили су потомке бизарних облика и величина, пише New Scientist. „Ћелије JCVI-syn3.0 су избациле све делове генома за које су мислиле да нису битне за раст. Но њихова идеја онога што је неопходно за раст ишла је у корист стварања лепих колонија које расту на хранљивој подлози, а не стварању ћелија које се деле на једнолик начин”, рекла је молекуларна биолошкиња Елизабет Стрихалски из америчког Националног института за
Стога су она и сарадници у вештачке ћелије увели друге гене, а затим пратили како они утичу на раст ћелија под микроскопом. Евидентирали су седам гена који су утицали на то да се ћелије деле на једнолик начин. Kада су додали те гене у JCVI-syn3.0, уочили су да сада ћелије имају уједначену деобу и раст. „Минимална ћелија има много гена чије су функције непознате. Иако не знамо шта тачно чине, они су неопходни да би ћелија живела. Углавном, ово је врло узбудљиво подручје за будућа истраживања”, сматра Стрихалски.
„Ово истраживање је невероватно важно за разумевање како живот функционише и који су гени потребни за функционално управљање ћелијама”, казао је биотехнолог Дру Енди са Универзитета Станфорд. Истраживање под насловом Genetic requirements for cell division in a genomically minimal cell објављено је у часопису Cell.
(Извор Индекс)
