Ако је веровати заговорницима, једна једина ветроелектрана на мору опскрбила би цео свет електричном струјом. Најподесније место за то огромно потројење јесте северни део Атлантског океана. Такво предвиђање проистиче из студије објављене у часопису „Извештаји Националне акдемије наука”.
Сарадници Карнегијеве задужбине прорачунали су да веома снажни ветрови у „еолским парковима” на отвореном мору могу испоручити пет пута више електричне нергије него на копну. Нарочито у зимским месецима. У летњим покривала потербе Европе и САД.
За сада не постоји ниједан. Међутим, таква електрана запремала би површину једнаку Индији. Белгија и Шпанија, иначе, тридесет одсто укупне производње електричне енергије добијају из енергије ветра.
Suočavanje sa realnošću i reklame proizvođača,
Uprkos rastućim interesu za vetrogeneratore, a prikrivanje stvarnih podata stepena iskorišćenja vetra je obavijena velom tajne. Proizvođači obično grafike toka promene snage generatora ne iskaziju jasno. Problem su turbulentna duvanja vetrova.Niko od projektanata ne uzima u obtir konfiguraciju predela, ili jesnija tehnički rečeno, geometriju prostora.
Projektanti računaju da su uslovi strujanja homogeni jer je lakše odrediti nominalnu snagu generatora.Najbolji efekat turbine se postiže kad je vetar linearno homogen, u kojem sva strujanja idu u jednom smeru.Međutim vetro strije se ne ponašaju tako. I ako se ponašaju to je pri malim brzinama i veoma retko i u malim vremenskim intervalima. Na osnovu ovih činjenica može se očekivati da je efektivna snaga i koristan rad daleko od predviđenih. Stvarna efikasnost turbina na vetar kod proizvodnje električne energije je još daleko od realnog i isplativog stepena korisnosti .