Naučnici već dugo pretpostavljaju da bi privlačnost lica suprotnog pola mogla biti povezana s dobrim zdravljem i odbrambenim sistemom. Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Proceedings of the Royal Society B potvrdilo je ovu hipotezu, no pokazalo je da je ta veza složena.
Autori studije zaključuju da „odnos između privlačnosti lica i imunološke funkcije verovatno postoji”, no treba istraživanja da bi se utvrdilo koliko je ona pouzdana i jaka i da bi se otkrili razni mogući uticaji na nju.Studija kreće od pitanja zašto sistem percepcije neke osobe procenjuje privlačnijim od drugih? Iako je odgovor nesumnjivo složen i uključuje karakteristike kao što su životno doba, pol, kultura i specifičnosti ukusa posmatrača, teorija odabira partnera sugeriše da bi percepcija privlačnosti trebalo odražavati sklonost osobinama koje su istorijski povezane s kvalitetima osobe, uključujući zdravlje i imunološku funkciju.
Ideja da privlačnost može dati znake o zdravlju i funkcionisanju imunološkog sistema intuitivno je privlačna, između ostalog zbog snažnih selekcionih pritisaka koje su patogeni i paraziti kroz povest potvrđeno nametali ljudima. Na primer, zarazne bolesti bile su vodeći uzrok smrti kroz ljudsku istoriju, a još sredinom devetnaestog stoleća bile su odgovorne za oko 60% svih smrtnih slučajeva u Engleskoj. Drugim rečima, ljudi koji su imali osobine povezane s većom verovatnoćom preživljavanja češće su preživljavali, pa su kroz dugu evolucionu povest postali model privlačnosti suprotnom polu.
Primerice, postoje istraživanja koja su pokazala da je privlačnost lica pozitivno povezana s dugovečnošću, a negativno s prijavljenim brojem prehlada u prethodnoj godini kod žena, dok je kod muškaraca pozitivno povezana s kardiovaskularnim zdravljem. Međutim, postoje i druge studije koje slabe ove zaključke, tako da se ne može reći da je hipoteza da privlačnost daje neke znake o zdravlju i imunosnoj funkciji do sada dobila čvrstu empirijsku potporu.To je nešto u čemu su autori u novoj studiji pokušali napraviti pomak.
Privlačnost lica već niz godina zanima istraživače u društvenim i biološkim naukama. Pregled postojeće literature otkriva da su standardi lepote, iako postoje poneka odstupanja, uglavnom dosledni u vremenu i prostoru.
„U našem istraživanju nastojimo rešiti ovaj empirijski jaz sprovodeći ono što je, prema našim saznanjima, najopsežnija studija do sada koja ispituje veze između fizičkog izgleda i imunološke funkcije da bismo bolje razumeli prednosti lepote za gene posmatrača”, pišu autori.Privlačnost lica već niz godina zanima istraživače u društvenim i biološkim naukama. Pregled postojeće literature otkriva da su standardi lepote, iako postoje poneka odstupanja, uglavnom dosledni u vremenu i prostoru. Istraživanja pokazuju da su se tokom zabeležene ljudske istorije odlike poput čiste kože, istaknutih jagodica, svetlih očiju i punih, crvenih usana generalno smatrale privlačnima. Takođe otkrivaju doslednu sklonost prema simetričnim i prosečnim licima. Iako neki tvrde da su standardi lepote prvenstveno proizvod izloženosti zapadnim medijima, studije sugerišu da ti standardi nadilaze dobne i kulturne granice, pokazujući se kod odojčadi, a i kod onih koji žive u društvima s malom izloženošću zapadnim medijima, ističe se u uvodu.
Zanimljivo je da su brojna istraživanja sprovedena na temu privlačnosti ljudskog lica pokazala da su najprivlačnija ona koja su matematički gledano najbliža proseku. Tu je važno istaći da se u ovom kontekstu prosečnost ne odnosi na prosečnu lepotu u smislu da je najprivlačnije ono lice koje nije ni naročito lepo, ni naročito ružno, nego na uprosečene crte lica. Primerice, kada se u računar ubaci mnoštvo fotografija lica ljudi i program pronađe prosek svih svojstava tih unosa, taj prosek će biti najprivlačniji najvećem broju ljudi. Drugim rečima, ljudima se uglavnom manje sviđaju lica koja svojim svojstvima značajno odstupaju od proseka.
Ta prosečnost uključuje brojne vrste činilaca kao što su veličina delova lica i njihov raspored.Primerice, na to hoće li se neka žena smatrati lepom, između ostalog, utiče udaljenost između središta njenih očiju. Istraživači s Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu (SAD) i Univerziteta u Torontu (Kanada) otkrili su da je muškarcima žena najprivlačnija kada je ta udaljenost nešto ispod polovine širine lica. Jednako je važna i udaljenost između očiju i usta žene. Ona bi trebalo biti nešto veća od jedne trećine visine lica. Obe te udaljenosti odgovaraju proseku stanovništva ili su mu blizu.
Šta je utvrdila nova studija?U sažetku naučnog rada autori ističu da se do sada većina studija koje su testirale hipotezu o vezi privlačnosti i zdravlja oslanjala na mali broj nedirektnih pokazatelja imunosne funkcije i da su njihovi rezultati bili mešoviti.U novoj studiji naučnici su pokušali da istraže odnos između privlačnosti osobe i nekoliko ključnih činilaca zdravlja: (1) samoprocena zdravlja, (2) in vivo merenja upalnih procesa i broja/sastava belih krvnih ćelija i (3) in vitro testova funkcija inuniteta, uključujući proliferaciju leukocita kao odgovora na imunološke stimulanse, fagocitozu biočestica bakterije Escherichia coli, lizu, odnosno uništavanje ciljanih tumorskih ćelijama posredovanu NK ćelijama i rast bakterije Staphylococcus aureus u izolovanoj plazmi.
U studiju je bilo uključeno 159 mladih odraslih osoba, čiju su privlačnost na fotografijama u online anketama ocenile 492 osobe. Nakon fotografisanja lica učesnika, svaki pojedinac je, takođe, podvrgnut nizu testova za procenu stanja imunološkog sistema, iznos upala u telu i samoprocenu vlastitog zdravstvenog stanja.Analiza prikupljenih podataka otkrila je da su ljudi čija su lica ocenjena privlačnima imali relativno bolju imunološku funkciju, posebno u pogledu imuniteta na bakterije. „Ukupno gledano, ovaj rad sugeriše složene, često polno diferencirane odnose između imunološke funkcije, zdravlja i privlačnosti”, pišu autori.
Zanimljivo je da među ispitanicima nije bilo povezanosti između broja aktuelnih upala u telu i privlačnosti, što bi moglo ukazati da je privlačnost lica bolji pokazatelj dobro funkcionišućeg imunskog sistema nego znaci postojanja akutne bolesti.Drugim rečima, primarna funkcija privlačnosti lica možda ima manje veze sa izbegavanjem trenutno bolesne osobe nego s izbegavanjem mogućeg partnera koji bi svojom genetikom mogao loše uticati na zdravlje budućeg potomstva.
Studija je, takođe, otkrila neke zanimljive polne razlike. Muškarci su, primerice, bili privlačniji ako su njihove ćelije ubice, ključne u čišćenju tela od virusnih infekcija, dobro funkcionisale.S druge strane, žene su smatrane privlačnijima kada su pokazivale sporiji razvoj bakterija u plazmi, što je povezano sa iznosom minerala, glukoze i protivtiela u krvi.Rezultati sugerišu da bi privlačnost lica mogla biti povezana sa imunološkim činiocima koji se mogu preneti u genima.No to ne znači da ne postoje kulturološki činioci koji isto tako utiču na individualnu percepciju lepote.
Autori ističu da je moguće da veze između privlačnosti i zdravlja kod savremenih ljudi mogu biti zamagljene, jer su se ljudske sklonosti prema partnerima razvijale pre pojave suvremene medicine. „Drugim rečima, iako je privlačnost mogla biti povezana i sa zdravljem i s funkcijom imuniteta u populaciji predaka, veze sa zdravljem možda se više neće jasno očitovati jer savremena medicina omogućuje osobama s niskom imunokompetentnošću da ostanu u relativno dobrom zdravlju”, tumače autori.
(Izvor Indeks)
