Да ли осмишљавање конзоле за игрице за псе сулуда идеја или веома профитабилан пројекат? Одговор би могла дати новооснована компанија Joipaw, која смишља посебан хардвер за игре намењене псима. Засад се ради на две игре које се могу играти на екрану осетљивом на додир, а отпорном на слину. У једној пси морају њушком да дотакну кртицу која се појављује из различитих рупа, а у другој слику на којој се налази више мехурића. Kада у томе успеју, добију некакве посластице.
Ако мислите да би се овако пси, као и људи, могли улењити па да им, уместо шетње и трчања у природи, постане занимљивије да се ваљају по каучима, играју игре и једу слаткише – варате се. Тако барем тврди саоснивач овог Дерсим Авдар. Он је страствени играч и, наравно, власник пса, а на идеју је дошао због свог кућног љубимца који је прилично несташан и не може добити сву пажњу коју тражи. При томе наглашава да игрице нису замена за време које би људи требало да проводе са псом, већ како да им се заокупи пажња. Такве игре могу имати и одређене предности и здравствене користи, за што постоји научно упориште. Наиме, ин се позива на европску студију од пре пет година, која је показала да играње игара може имати „потенцијалне когнитивне предности” за старије псе.
Највећи изазов јесте како наговорити псе на играње. На почетку се зато на екран ставља маслац од кикирикија, но тешкоћа је како их наговорити да траже кртице по екрану када више нема намаза. Научница Клара Манћини, која проучава интеракцију између рачунара и животиња, за Axios је нагласила да су истраживања у играма за псе у раним фазама, али су обећавајућа. Она сматра да су такве игре знатно боље у односу на класичне играчке зато што су направљене да временом постану теже и изазовније. Нада се да би технологија могла помоћи псима који пате од деменције, а и онима у склоништима који су мање су активни.
(Зимо)
