Откривено шта се догоди када је истоврмено нападну два различита респираторна вируса.
Научници су пронашли доказ да различити респираторни вируси могу истовремено заразити људску ћелију и произвести химеричке верзије вируса, који имају најопасније одлике тих вируса. Тренутно је свима само један вирус стално у мислима – нови коронавирус или SARS-CoV-2, који узрокује болест ковид-19. Но то није једини вирус с којим се човечанство носи, јер постоји много респираторних вируса попут инфлуенце А и респираторног синцицијског вируса (RSV), који је чест узрочник прехлада, а код деце млађе од годину дана најчешћи узрочник бронхиолитиса и упале плућа.
Ти вируси су, заправо, повећали распон ћелија које могу заразити, а он је шири од оног којег имају вируси инфлуенце и RSV-а појединачно. Потенцијално се иста ствар може догађати и као последица природних коинфекција током зимског периода.
Недавна студија научника са Универзитета Глазгов открила је шта се догађа кад се човек зарази с више тих вируса истовремено, а све заједно то указује на начин на који они делују на нас и како се од њих можемо заштитити. Из много разлога се респираторни вируси често јављају током зиме у деловима света с умереном климом или током кишне сезоне у екваторијалном појасу. У тим периодима људи се често заразе с више врста вируса истовремено, што се још назива и коинфекцијом.
Наведено истраживање показало је да и до 30 посто свих вирусних зараза може заправо узроковати више од једне врсте вируса. То значи да у одређеном тренутку два различита вируса нападају ћелије човековог дисајног система, односно носа и плућа. Наука препознаје важност коинфекције ако се она гледа кроз процес код вируса инфлуенце, који се зове „антигенска промена”. У суштини, то значи да два различита вируса инфлуенце на неки начин имају „сексуални однос” у истој ћелији, где размењују гене, што омогућује настанак нове варијанте вируса.
Но коинфекција може значити и невоље за неке вирусе, ако се узме у обзир да се сви вируси заправо боре за једну те исту ствар – наше ћелије. Једни вируси блокирају друге вирусе, а постоје, пак, и они воле сарађивати у току коинфекције. Оно што је засад и даље непознаница, јесте шта вирусе тера на позитивне или негативне интеракције током конифекције. С тудије на животињама сугеришу да би то могло бити кључно у одређивању колико се тешко човек може разболети као последица коинфекције.
Студија са Универзитета Глазгов истражила је шта се догађа кад се људске ћелије заразе с два различита људска респираторна вируса. За своје експерименте користили су већ поменуте вирусе инфлуенце А и RSV-а, који су чести и узрокују много обољења и смрти сваке године. Научници су проматрали што се догађа с тим вирусима кориштењем техника проматрања у високој резолуцији, попут криоелектронске микроскопије.
Оно што су открили јесте да су поједине плућне ћелије биле заражене са оба вируса истовремено. Након поближег посматрања последица коинфекције, открили су да вируси који излазе из тих ћелија након размножавања имају структуралне карактеристике оба поменута вируса. Ти нови химерички вируси на својој површини имају протеине оба вируса и чак су садржали гене оба вируса. То је уједно први доказ да се тако нешто догађа након коинфекције с два различита респираторна вируса.
Накнадни експерименти у истој студији показали су да су ти нови химерички вируси у потпуности функционални и да чак могу заразити ћелије које су биле имуне на вирус инфлуенце, вероватно тако што су користили протеине RSV-а да би ушли у те ћелије. Ти вируси су, заправо, повећали распон ћелија које могу заразити, а он је шири од оног којег имају вируси инфлуенце и RSV-а појединачно. Потенцијално се иста ствар може догађати и као последица природних коинфекција током зимског периода.
Студија са Универзитета Глазгов има значајне импликације за наше разумевање тога како би и други врло различити респираторни вируси могли међусобно реаговати, антагонизовати или, чак, међусобно подстицати заражавање у екосистему човековог респираторног тракта. Будуће студије истражиће како коинфекција утиче на преносивост, развој болести и имунитета, односно појава које није баш лако открити посматрањем понашања вируса у посудици у лабораторији.
(Извор Зимо)
