Naučnici već neko vreme znaju da su vrlo visoki ljudi izloženi većem riziku od razvoja nekoliko vrsta raka, ali i stanjima poput napuknuća aorte i plućne embolije.
Visina pojedincima može doneti brojne prednosti, ali ta privilegija ima svoju cenu. Prema novom istraživanju, natprosečna visina povezana je s rizikom od nastanka brojnih bolesti, od proširenih vena do oštećenja perifernih živaca.Međunarodni tim istraživača povezao je visinu, u genetskom i fizičkom smislu, s prisutnošću više od hiljadu kliničkih odlika kod više od 280.000 odraslih ljudi i tako potvrdio sumnje da bi visina mogla biti činilac rizika za razvoj brojnih bolesti, piše portal Science Alert.
„Zaključili smo da bi natprosečna visina mogla biti dosad neprepoznat faktor rizika za razvoj određenih zdravstvenih stanja odraslih.”
„Koristeći primenjene genetske metode, pronašli smo dokaze da je natprosečna visina odraslih povezana s više od 100 kliničkih odlika, među kojima su i stanja koja mogu imati znatan negativan uticaj na kvalitet života, poput periferne neuropatije, venskih ulkusa (rana na donjem delu nogu) koje uzrokuje slab protok krvi kroz vene ili hroničnu vensku insuficijenciju”, kazao je glavni autor studije Sridaran Ragavan iz medicinskog regionalnog centra Roki Maunten u SAD. „Zaključili smo da bi natprosečna visina mogla biti dosad neprepoznat faktor rizika za razvoj određenih zdravstvenih stanja odraslih.”
Ni niski bez posljedica
Naučnici već neko vreme znaju da su vrlo visoki ljudi izloženi većem riziku od razvoja nekoliko vrsta raka, ali i stanjima poput napuknuća aorte i plućne embolije. Dodaju da ni vrlo niski ljudi ne prolaze bez određenih zdravstvenih posledica. Oni su skloniji srčanim bolestima, moždanom udaru, bolestima jetre i poremećajima mentalnog zdravlja.Još nije jasno jesu li ove zdravstvene poteškoće direktno povezane sa samom visinom ili su rezultat drugih spoljašnjih činilaca kao što su loša ishrana i štetni sociološko-kulturološki uticaji, koji takođe mogu uticati na nečiji stas.
Na popis stanja kojima su skloniji visoki ljudi dodali su infekcije kože i kostiju i perifernu neuropatiju – vrstu oštećenja živaca ekstremiteta.
Naučnici su u ovoj analizi pregledali genetske podatke iz kliničkih zapisa više od 200.000 odraslih belaca i 50.000 odraslih crnaca iz američkog programa za ratne veterane.Koristeći metodu povezivanja gena s prisutnošću bolesti, tim stručnjaka pokušao je povezati više hiljada genetskih varijacija za koje se zna da utiču na visinu čoveka, s više od hiljadu činjenica povezanih s raznim bolestima.Slično poređenje napravljena je sa izmerenom visinom, koja je u proseku iznosila 176 santimetara.
Najveća studija ove vrste
S obzirom na to da se u ranijim istraživanjima, koja su koristila slične metode, proučavalo samo pedesetak odlika i puno siromašnija genetska baza podataka, ovo istraživanje smatra se dosad najvećom studijom te vrste.Njeni rezultati idu u prilog ranijim podacima istraživanja koja su otkrila da su visoki ljudi manje podložni kardiovaskularnim stanjima poput hipertenzije, hiperlipidemije i koronarne bolesti srca, ali su istovremeno skloniji fibrilacijama atrija i proširenim venama.Na popis stanja kojima su skloniji visoki ljudi dodali su infekcije kože i kostiju i perifernu neuropatiju– vrstu oštećenja živaca ekstremiteta.
Otkrili su da su visoke žene sklonije astmi i nespecifičnim poremećajima perifernih živaca od visokih muškaraca.
I pol igra ulogu
Naučnici su u sklopu ovog istraživanja u obzir uzeli i ulogu koju bi u svemu mogao odigrati pol. Otkrili su da su visoke žene sklonije astmi i nespecifičnim poremećajima perifernih živaca od visokih muškaraca.Povezivanje čvršćih veza između gena za visinu i različitih patoloških ispoljavanja smanjuje mogućnost da za bolesti možemo okriviti spoljašnje činioce ili, pak, uticaj telesne težine, ali i dalje ne objašnjava na koji su način geni za visinu povezani s nastankom bolesti.
Dalja istraživanja mogla bi nam otkriti tu povezanost, biohemijske reakcije i načine na koji je fizička visina povezana s funkcionalnošću tela.Ne možemo uticati na našu visinu, ali razumevanje uticaja koji bi ona mogla imati na zdravlje zasigurno će nam pomoći da napravimo sve što možemo da bismo smanjili te rizike. Istraživanje je objavljeno u časopisu PLOS Genetics.
(Izvor Indeks)
