МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ВОДА БЕЗ АРСЕНА

689 pregleda
Моћни филтер (Технолошки уиверзитет Сиднеј)

Нови поступак пречишћвања, осмишљен на технолошком универзитету у Сиднеју, могао би да буде јефтин и једноставан, а направљен је од рециклираних делова.

Аустралијски научници смислили су пречистач који уклања арсен из воде за пиће. Овај отровни хемијски елемент је и даље здравствена претња за 137 милиона људи у више од 70 земаља широм света. Нови поступак филтрирања могао би да буде јефтин и једноставан, а направљен је од рециклираних делова.

Постојећи начини уклањања арсена из подземних вода, као што су обратна осмоза или размена гвожђа, нису исплативи или делотворни, па нису од велике користи у земљама којима су преко потребни, као што су Вијетнам и Бангладеш.

Мембрана уклња и бактерије
и чврсте отпатке из загађених
подземних вода, а готов производ
је чиста и за пиће безбедна вода.

На Технолошком универзитету у Сиднеју (UTS) истичу да постоје три битна дела ново филтера: органски мембране, резервоар у који се оне убацују и упијајућа касета. Мембрана ће, такође, уклонити бактерије и чврсте отпатке из загађених подземних вода, а готов производ биће чиста и за пиће безбедна вода.

Све је, иначе, једноставно: напајање је помоћу гравитације или соларно или ручно (пумпа), мембране трају до три године, а касете које апсорбују арсен замењују се новим сваких три до шест месеци. Још је важније: да се све може склопити на лицу места у свакој од земаља.

Арсен (arsenium) је металоид с четири изотопа, од којих је постојан само један. Заступљен је у Земљино у количини од 2,5 честице на милион у виду неколико минерала, а најраспрострањенији је арсенопирит који се често налази у лежиштима пирита.

Једињења су му позната још од античког доба. У чистом облику први га је издвојио алхемичар Алберт Велики у 12. веку, мада на то откриће претендују старији арапски алхемичари и кинески народни лекари.
Најпознатије једињење је врло отровни арсентриоксид (As2O3), а исто тако су токсичне и соли које изазивају рак, чија мртоносна доза износи 50 милиграма.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар