Земљу од миља зовемо плава планета, јер захваљујући великој количини воде на површини из свемира изгледа попут велике плаве кугле. Но, научници већ дуго покушавају дати одговор на занимљиво питање – како је вода дошла на Земљу? Управо захваљујући чињеници да је богата водом, развио се живот на нашој планети. Довољно је само поменути да готово 60 посто нашег тела чини вода, па да добијемо слику колико је она важна.
Стога су истраживачи Анат Шахар из Карнеги сајенса и Едвард Јанг и Хилке Шлихтинг са Калифорнисјког универзитета у Лос Анђелесу спровели истраживање које је резултирало студијом објављеном у часопису Nature. Kако наводе, вода на Земљи могла је настати захваљујући интеракцији атмосфере богате водоником и океана магме који су постојали приликом стварања наше планете. А до тог открића дошли су захваљујући недавним сазнањима везаним за егзопланете.
„Открића егзопланета дала су нам много већу спознају о томе колико је уобичајено да тек формиран планети ебуду окружене атмосферама које су богате молекуларним водоником у току првих неколико милиона година”, објаснио је Шахар. На крају се ове водоникове омотнице распрше, али остављају своје трагове на саставу младе планете. Захваљујући томе, истраживачи су смислили нове моделе за формирање и еволуцију Земље не би ли дошли до њених различитих хемијских особина. Тако су показали да су, у раној фази настанка, интеракције оцкана магме и молекуларног водоника, могле довести до настанка обиља воде.
Помоћу математичког моделирања истражили су како се догодила размена материјала између атмосфере молекуларног водоника и олеана магме. Посматрали су 25 различитих једињења и 18 врста реакција, довољно сложених да дају вредне податке, а истовремено довољно једноставних за тумачење. Дошли су до занимљивог закључка. Интеракције океана магме и атмосфере у симулацији резултирале су кретањем великих количина водоника у металном језгру, оксидацијом површине и производњом велике количине воде. Чак и да је сав стеновити материјал који се сударио да формиро растућу планету био потпуно сув, баглашавају научници, интеракције атмосфере молекуларног водоника и океана магме створиле би обилне количине воде.
„То је једно могуће објашњење за еволуцију наше планете, а које би успоставило важну везу између повести настанка Земље и најчешћих егзопланета откривених у орбитама око далеких звезда, називаних супер-Земље и суб-Нептуни. Откриће би могло омогућити научницима да, приликом истраживања свемира, разликују праве биопотписе који би могли сугериаати присутност неког облика живота, од атмосферских молекула небиолошког тела. А то би”, закључује Шахар, „довело до беспрекорне методе откривања знакова живота на другим планетама.”
(Зимо)
