ВРАЋЕНЕ СУ ИХ МРТВИХ?

 

Шест сати након третмана, тим је открио да су одређене кључне ћелијске функције биле активне у многим деловима тела свиња – укључујући срце, јетру и бубреге, те да су неке функције органа обновљене.

Истраживачи са Универзитета Јејл кажу да су обнове циркулацију крви и друге ћелијске функције свиња цео сат након смрти животиња, сугеришући да ћелије не умиру тако брзо као што су научници претпостављали. Уз више истраживања, најмодернија техника би једног дана могла потенцијално помоћи да се људски органи очувају дуже, омогућавајући већем броју људи да прими трансплантацију.

Истраживачи су користили систем који су развили под називом OrganEx који омогућава рециркулацију кисеоника кроз тело мртве свиње, чувајући ћелије и неке органе након срчаног застоја.

„Ове ћелије функционишу сатима након што не би требало да функционишу”, рекао је хрватски научник Ненад Шестан, професор неуронаукa и професор компаративне медицине, генетике и психијатрије на Јејлу, који је водио студију. „Ово нам говори да се одумирање ћелија може зауставити. И њихова функционалност обновљена је у више виталних органа. Чак и један сат након смрти.” Научни часопис Nature објавио је истраживање у среду.

„Ово је заиста изванредна и невероватно значајна студија. Она показује да након смрти, ћелије у органима сисара (укључујући људе) као што је мозак не умиру много сати. Ово је дубоко у post mortem периоду”, каже др Сем Парниа, ванредни професор критичне неге и директор истраживања критичне неге и реанимације на Медицинском факултету Гросман за Научни медијски центар у Лондону.

OrganEx пумпа течност звану перфузат, помешану са крвљу, кроз крвне судове мртвих свиња. Перфузат садржи синтетички облик протеина хемоглобина и неколико других спојева и молекула који помажу у заштити станица и спречавању стварања крвних угрушака. Шест сати након третмана, тим је открио да су одређене кључне ћелијске функције биле активне у многим деловима тела свиња – укључујући срце, јетру и бубреге, те да су неке функције органа обновљене.

(Sestan Laboratory Yale School of medicine)

Ово се надовезује на истраживање објављено од стране истог тима 2019. године које је користило сличан експериментални систем под називом BrainEx који је испоручивао убизгану крв у мозак свиња, спречавајући деградацију важних неуронских функција. Kако би се речено истраживање могло применити на људе?

Иако је још у изузетно раној фази и експериментално, истраживачи су рекли да се надају да би се њихов рад на свињама на крају могао применити и на људе, првенствено у смислу развоја начина за проширење прозора за трансплантације. Тренутна залиха органа је изузетно ограничена, са милионима људи широм света који чекају на трансплантацију. „Мислим да технологија има много потенцијала за нашу способност да очувамо органе након што се уклоне од донора”, изјавио је коаутор Стивен Летам, директор Интердисциплинарног центра за биоетику Јејла на брифингу. „Могли бисте узети орган од преминулог донора и спојити га на перфузиону технологију, а можда и онда моћи да га транспортујете на велике удаљености током дужег временског периода како бисте га однели примаоцу коме је потребан.”

Истраживачи су јасно дали до знања да ни у ком смислу не враћају свиње у живот и да ће бити потребно више посла да се схвати да ли су органи употребљиви за трансплантацију. „Не можемо рећи да је ова студија показала да је било који од органа ове свиње… спреман за трансплантацију у другу животињу, не знамо да ли сви функционишу, оно што гледамо су ћелијски и метаболички нивои”, додао је Летам. „И нисмо ни близу да можемо рећи: ,О, мој Боже, вратили смо живот не само овој свињи, већ било којем од појединачних органа. То још не можемо рећи. Још је прерано.”

Истраживање може да доведе до нових стратегија лечења људи који имају срчани или мождани удар, објавнио је др Роберт Џ. Порт са Универзитетског медицинског центра Гронинген у Холандији, који није био укључен у истраживање. „Могло би се замислити да би се систем OrganEx (или његове компоненте) могао користити за лечење људи у хитним случајевима. Треба напоменути, међутим, да ће прво бити потребно више истраживања како би се потврдила сигурност компоненти система у специфичним клиничким ситуацијама–”.

Међутим, Летам сматра да је таква могућност „прилично далеко” и додаје: „Ова идеја повезивања особе која је претрпела исхемијску повреде, знате, некога ко се утопио или имао срчани удар, мислим да је прилично далеко. Много више обећава краткорочна потенцијална употреба очувања органа за трансплантацију.”

Истраживачи су користили до 100 свиња као део студије, а животиње су биле под анестезијом када је изазван срчани удар. Истраживање, такође, помаже научницима да боље разумеју процес смрти – нешто што је релативно недовољно проучавано. „У року од неколико минута након што срце престане да куца постоји читав низ биохемијских догађаја изазваних недостатком крвотока, што је исхемија. Kисеоник и нутријенти који су ћелијама потребни за преживљавање се заустављају. И ово почиње да уништава ћелије”, истиче Ненад Шестан, а преноси CNN. „Оно што смо показали… јесте да се ово напредовање ка масовном трајном отказивању ћелија не дешава тако брзо да се не може спречити, или евентуално исправити.”

(Илустрација EPA-EFE/SASCHA STEINBACH/Sestan Laboratory Yale School of medicine)

(Нова)