Naučnici sa Univerziteta u Ročesteru su gen dugovečnosti iz golokrtičastih pacova presadili miševima, čime su poboljšali njihovo zdravlje i produžili im život za 4.4 odsto. Ovim poduhvatom otvorili su uzbudljive mogućnosti za otkrivanje tajni starenja i produženje ljudskog životnog veka.
Američki naučnici su objavili da su da su produžili život miševa i učinili ih zdravijim ubacivanjem gena važnog za dugovečnost i zdravlje golokrtičastog pacova ili „pustinjskog šteneta” (Heterocephalus glaber).Produženje života, a naročito poboljšanje kvaliteta u starosti, danas je jedan od svetih gralova medicine, pored ostalog i zato što ljudi sve duže žive. Zašto je ovaj glodartoliko važan?
Oni potiču iz porodice krtičastih pacova raširenih u subsaharskoj Africi. Veličine su miševa, žive pod zemljom i gotovo su slepi, a ime su dobili po tome što im je koža gotovo potpuno gola, naborana i bez dlaka.Poznati su po dugovečnosti i velikoj otpornosti na bolesti povezanih sa starenjem, zbog čega već godinama privlače interesovanje naučnika. Za razliku od mnogih vrsta, oni tokom starenja retko obolevaju od neurodegenerativnih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, artritisa i zloćudnih tumora. Žive četrdesetak godina, što je desetak puta duže od bliskih rođaka, miševa, piše„Indeks”.
U novoj revolucionarnoj studiji naučnici sa Univerziteta u Ročesteru su gen dugovečnosti iz golokrtičastih pacova presadili miševima, čime su poboljšali njihovo zdravlje i produžili im život za 4.4 odsto.Ovim poduhvatom otvorili su uzbudljive mogućnosti za otkrivanje tajni starenja i produžavanje ljudskog životnog veka. „Naša studija pruža dokaz načela da se jedinstveni mehanizmi dugovečnosti koji su se razvili u dugovečnim vrstama sisara mogu koristiti da bi se produžio životni vek drugih sisara”, rekla je Vera Gorbunova, profesor biologije i medicine na Ročesteru.U naučnom članku objavljenom u časopisu Nature opisano je kako je presađen gen nmrHas2 odgovoran za stvaranje hijaluronske kiseline visoke molekularne težine (HMW-HA) s golokrtičastih pacova na miševe.Šta je hijaluronska kiselina?
Golokrtičasti pacov
Naše telo se sastoji od ćelija i tzv. ekstracelularne supstance koja tkivima daje mekoću i jedrost. U ekstracelularnoj supstanci nalaze se različiti molekuli– od kolagena, minerala u kostima do više vrsta ugljenih hidrata.Hijaluronska kiselina je sastojak ugljenih hidrata, građena od ponavljanja D-glukuronske kiseline i N-acetilglukozamina. Ponavljanja može biti manje ili više, a što ih je više to su efikasnija u očuvanju zdravlja i produženju života. Golokrtičasti pacovi imaju najduže hijaluronske kiseline koje smanjuju upale u temelju svih hroničnih bolesti i neutrališu radikale kiseonika.
Naučnici su otkrili da su miševi s verzijom gena kakvu imaju golokrtičnjaci imali bolju zaštitu od spontanih tumora i hemijski indukovanog raka kože. Takvim miševima se, takođe, poboljšalo opšte zdravlje i živeli su duže u poređenju s običnim miševima.
Autori u uvodu studije tvrde da je presađivanje gena miševima dovelo do povećanja nivoa hijalurona u nekoliko tkiva, manje učestalosti spontanog i indukovanog raka, produženja životnog veka i poboljšanog zdravstvenog stanja.Ističu da je najznačajnija primećena promena kod ovih životinjica s genom nmrHas2 bila slabljenje upalnih procesa u više tkiva. Istraživači su ranije otkrili da je hijaluronska kiselina HMW-HA odgovorna za neobičnu otpornost na rak golokrtica, koje je u svojim tkivima imaju oko deset puta više nego ljudi ili miševi.
Kada su Gorbunova i saradnici, koji već godinama proučavaju golokrtičaste pacove, iz njihovih ćelija uklonili HMW-HA, tumori su se i kod njih počeli učestalije javljati.Podstaknuti ovim rezultatima, pokušali su da ustanove da li ih mogu reprodukovati kod drugih životinja. Zato su genetski modifikovali model miša da proizvede verziju gena koji se naziva hijaluronan sintaza 2, odgovornog za stvaranje proteina što stvaraju kiselinu HMW-HA. Iako svi sisari imaju gen hijaluronan sintazu 2, čini se da je verzija golokrtičnjaka poboljšana i da podstiče jaču ekspresiju gena.
Jednostavno rečeno, gen iz golokrtičastih pacova ubaci se u oplođene ćelije – zigote miša, nakon čega novonastali miš ima funkcionalan gen golokrtičastog pacova. Umetnuti gen u mišu proizvodi dugačke hijaluronane koji su pokazali iste efekte – popravili su mu zdravlje i produžili život.
Naučnici su otkrili da su miševi s verzijom gena kakvu imaju golokrtičnjaci imali bolju zaštitu od spontanih tumora i hemijski indukovanog raka kože. Takvim miševima se, takođe, poboljšalo opšte zdravlje i živeli su duže u poređenju s običnim miševima. Kako su miševi s unapređenom verzijom gena starili, imali su manje upalnih procesa u različitim delovima tela i zdravija creva.Treba istaći da su upalni procesi obeležje starenja i često temelj za razvoj tumora.
Iako će biti potrebno sprovesti dodatna istraživanja da bi se tačno utvrdilo zašto HMW-HA ima tako korisne efekte, načnici veruju da je to zbog sposobnosti ove kiseline da direktno reguliše imuni sistem. Verovatno se u čoveku neće moći ubacivati geni kao miševima, ali ako se zna mehanizam i nekoliko ključnih mesta u sintezi HMW-HA, može se osmisliti lek koji će nam omogućiti stvaranje zaštitnog HMW-HA.
Nalazi studije otvaraju nove mogućnosti za istraživanje kako se HMW-HA može koristiti za produženje životnog veka i smanjenje bolesti povezanih sa upalom kod ljudi. „Trebalo nam je desez godina od otkrića HMW-HA u golokrtičastim pacovima do toga da pokažemo da HMW-HA poboljšava zdravlje kod miševa”, naglašavaGorbunova. „Naš sledeći cilj jeste da prenesemo ovu korist na ljude.” Dotični istraživači veruju da se on može ostvariti na dva načina: usporavanjem razgradnje HMW-HA ili povećanjem njegove sinteze.
Autori navedene studije ističu da su identifikovali molekule koji usporavaju razgradnju hijalurona i da ih već testiraju u pretkliničkim ispitivanjima, što znači na tkivima u laboratorijima i na životinjskim modelima. Pretpostavljlja se da je ovo otkriće mogući put u zdravije starenje, da se doživi 90 godina bez ozbiljnijih bolesti. Uostalom, Svetska zdravstvena organizacija ove godine je starenje svrstala među bolesti.
(Sputnjik)
