Научници са Универзитета у Рочестеру су ген дуговечности из голокртичастих пацова пресадили мишевима, чиме су побољшали њихово здравље и продужили им живот за 4.4 одсто. Овим подухватом отворили су узбудљиве могућности за откривање тајни старења и продужење људског животног века.
Амерички научници су објавили да су да су продужили живот мишева и учинили их здравијим убацивањем гена важног за дуговечност и здравље голокртичастог пацова или „пустињског штенета” (Heterocephalus glaber). Продужење живота, а нарочито побољшање квалитета у старости, данас је један од светих гралова медицине, поред осталог и зато што људи све дуже живе. Зашто је овај глодар толико важан?
Они потичу из породице кртичастих пацова раширених у субсахарској Африци. Величине су мишева, живе под земљом и готово су слепи, а име су добили по томе што им је кожа готово потпуно гола, наборана и без длака. Познати су по дуговечности и великој отпорности на болести повезаних са старењем, због чега већ годинама привлаче интересовање научника. За разлику од многих врста, они током старења ретко оболевају од неуродегенеративних болести, кардиоваскуларних болести, артритиса и злоћудних тумора. Живе четрдесетак година, што је десетак пута дуже од блиских рођака, мишева, пише „Индекс”.
У новој револуционарној студији научници са Универзитета у Рочестеру су ген дуговечности из голокртичастих пацова пресадили мишевима, чиме су побољшали њихово здравље и продужили им живот за 4.4 одсто. Овим подухватом отворили су узбудљиве могућности за откривање тајни старења и продужавање људског животног века. „Наша студија пружа доказ начела да се јединствени механизми дуговечности који су се развили у дуговечним врстама сисара могу користити да би се продужио животни век других сисара”, рекла је Вера Горбунова, професор биологије и медицине на Рочестеру. У научном чланку објављеном у часопису Nature описано је како је пресађен ген nmrHas2 одговоран за стварање хијалуронске киселине високе молекуларне тежине (HMW-HA) с голокртичастих пацова на мишеве. Шта је хијалуронска киселина?
Голокртичасти пацов
Наше тело се састоји од ћелија и тзв. екстрацелуларне супстанце која ткивима даје мекоћу и једрост. У екстрацелуларној супстанци налазе се различити молекули – од колагена, минерала у костима до више врста угљених хидрата. Хијалуронска киселина је састојак угљених хидрата, грађена од понављања D-глукуронске киселине и N-ацетилглукозамина. Понављања може бити мање или више, а што их је више то су ефикаснија у очувању здравља и продужењу живота. Голокртичасти пацови имају најдуже хијалуронске киселине које смањују упале у темељу свих хроничних болести и неутралишу радикале кисеоника.
Научници су открили да су мишеви с верзијом гена какву имају голокртичњаци имали бољу заштиту од спонтаних тумора и хемијски индукованог рака коже. Таквим мишевима се, такође, побољшало опште здравље и живели су дуже у поређењу с обичним мишевима.
Аутори у уводу студије тврде да је пресађивање гена мишевима довело до повећања нивоа хијалурона у неколико ткива, мање учесталости спонтаног и индукованог рака, продужења животног века и побољшаног здравственог стања. Истичу да је најзначајнија примећена промена код ових животињица с геном nmrHas2 била слабљење упалних процеса у више ткива. Истраживачи су раније открили да је хијалуронска киселина HMW-HA одговорна за необичну отпорност на рак голокртица, које је у својим ткивима имају око десет пута више него људи или мишеви.
Када су Горбунова и сарадници, који већ годинама проучавају голокртичасте пацове, из њихових ћелија уклонили HMW-HA, тумори су се и код њих почели учесталије јављати. Подстакнути овим резултатима, покушали су да установе да ли их могу репродуковати код других животиња. Зато су генетски модификовали модел миша да произведе верзију гена који се назива хијалуронан синтаза 2, одговорног за стварање протеина што стварају киселину HMW-HA. Иако сви сисари имају ген хијалуронан синтазу 2, чини се да је верзија голокртичњака побољшана и да подстиче јачу експресију гена.
Једноставно речено, ген из голокртичастих пацова убаци се у оплођене ћелије – зиготе миша, након чега новонастали миш има функционалан ген голокртичастог пацова. Уметнути ген у мишу производи дугачке хијалуронане који су показали исте ефекте – поправили су му здравље и продужили живот.
Научници су открили да су мишеви с верзијом гена какву имају голокртичњаци имали бољу заштиту од спонтаних тумора и хемијски индукованог рака коже. Таквим мишевима се, такође, побољшало опште здравље и живели су дуже у поређењу с обичним мишевима. Како су мишеви с унапређеном верзијом гена старили, имали су мање упалних процеса у различитим деловима тела и здравија црева. Треба истаћи да су упални процеси обележје старења и често темељ за развој тумора.
Иако ће бити потребно спровести додатна истраживања да би се тачно утврдило зашто HMW-HA има тако корисне ефекте, начници верују да је то због способности ове киселине да директно регулише имуни систем. Вероватно се у човеку неће моћи убацивати гени као мишевима, али ако се зна механизам и неколико кључних места у синтези HMW-HA, може се осмислити лек који ће нам омогућити стварање заштитног HMW-HA.
Налази студије отварају нове могућности за истраживање како се HMW-HA може користити за продужење животног века и смањење болести повезаних са упалом код људи. „Требало нам је десез година од открића HMW-HA у голокртичастим пацовима до тога да покажемо да HMW-HA побољшава здравље код мишева”, наглашава Горбунова. „Наш следећи циљ јесте да пренесемо ову корист на људе.” Дотични истраживачи верују да се он може остварити на два начина: успоравањем разградње HMW-HA или повећањем његове синтезе.
Аутори наведене студије истичу да су идентификовали молекуле који успоравају разградњу хијалурона и да их већ тестирају у претклиничким испитивањима, што значи на ткивима у лабораторијима и на животињским моделима. Претпостављља се да је ово откриће могући пут у здравије старење, да се доживи 90 година без озбиљнијих болести. Уосталом, Светска здравствена организација ове године је старење сврстала међу болести.
(Спутњик)
