Хоће ли вештачко замрзавање Арктика спасити двоје младунаца поларног медведа (на слици) неизбежне смрти? Најмање две и по године протекну док се непрегледним снежним пространствима сами не запуте у лов за преживљавање.
Научници кажу да је подухват обнове леденог покривача изводљив и да ће то, донекле, успорити свепште отопљавање на Северном полу. Према новој студији истраживача са Државног универзитета Аризона, можда ће бити могуће поново замрзнути делове арктичког леденог покривача. Велики геоинжењерки подухват подразумева употребу пумпи на ветар.
Садашња стопа ипчезавања вечитог леденог покривача веома узнемирава. Особито забрињава чињеница да је појава прилично изражена у протеклих неколико деценија: од 3,5 до 4,1 одсто по декади, са укупним смањењем најмање 15 посто од 1979. године, када су отпочела сателитска мерења. Да све буде горе, ишчезавање се убрзава.
На основу бројних извора,
стање ће се погоршати
до средине 21. столећа.
Са око три процента по деценији у раздобљу 1978-1999, стопа губитка леда је од 2000. знатно порасла да би у 2016. достигла други највећи забележени обим. На основу бројних извора, стање ће се, вероватно, погоршати до средине 21. столећа.
Просечне температуре на Земљи линеарно расту с кумулативним испуштањем угљен-диоксида (CO2), предвиђа се да достигну три или више Целзијусова степена до краја века.
Арктик ће, чак, наставити брже да се загрева. Један од разлога је велики ледени албедо: у суштини, свеж лед настао замрзавањем снега одражава (рефлектује) до 90 постотака сунчеве светлости, док је океанска вода упија највише. Дакле, што се више леда топи, више се сунчеве светлости апсорбује, узрокујући да се температура на Арктику даље нараста.
Да би се на целом Арктику
обновио ледени прекривач,
потребно је 500 милијарди
долара годишње.
Како се арктички лед временом стањује? Сваке прве зиме, наиме, нови је обично дебео само метар. Уколико претекне лети, може да постане вишегодишњи лед, с просечном дебљином од два до четири метра. Али због све топлијих лета, прве године подлегне топљењу пре него што се нагомила. Осамдесетих година вишегодишњи чинио је од 50 до 60 одсто укупног леда у Арктичком океану, од 2010. спао је на 15 процената.
Убрзано отопљавање (НАСА)
На Универзитету Аризона сматрају да очување леда прве године има веће изгледе, уколико поставе пумпе које покреће енергија ветра да зими избацују океанску воду на површину Арктика. У то доба године највећа је вероватноћа да се она замрзне.
На основу брзине ветра, израчунали су да ће турбина с пречником лопатица од шест метара давати довољно електричне струје да пумпа баца воду до висине од седам метара, а то је 27 метричких тона на сат. Тако би се створили дебљи слојеви леда на целом угроженом подручју.
Да би се на целом Арктику обновио ледени прекривач, потребно је 500 милијарди долара годишње или десетоструко мање само за десетину површине. И тако би се уштеделе хиљаде милијарди светског бруто друштвеног производа и безброј живота.
