Електропривреда Србије (ЕПС) мораће да испоштује све европске еколошке стандарде за термоелектране на угаљ, каже у интервјуу за Balkan Green Energy News проф. др Бранко Kовачевић, председник Надзорног одбора Електропривреде Србије. Он сматра да ће до 2025. године ЕПС заснивати производњу енергије на угљу, води, али и обновљивим изворима енергије (ОИЕ ), али на питање да ли ЕПС зна шта ће радити после угља, председник Академије инжењерских наука Србије одговара да је то тешко питање.
Он истиче да би ЕПС имао новца за инвестиције у модернизацију мрежа, дигитализацију, ОИЕ, али и кадрове, када му држава не би узимала и до 70 одсто профита, а и да због забране запошљавања недостаје хиљаде људи у производњи. Kовачевић је говорио и о томе шта кочи прелазак ЕПС-а у акционарско друштво, зашто се припрема нови тендер за паметна бројила и зашто кадрови странака у општем случају нису добри директори.
Да ли постоји дилема угаљ или обновљиви извори енергије?
Наша производња електричне енергије заснива се на угљу, око 70 одсто, док су 30 одсто хидроелектране, које су ОИЕ. Kренули смо у развој других обновљивих извора, ту је ветропарк у Kостолцу, али генерално та енергија није исплатива, као ова из класичних извора, из угља и воде, зато постоје државне субвенције. Fid-in тарифе су сада укинуте у Европи, јер се то доста развило, па имате конкуренцију. Ми смо тек на почетку, па је потребно да fid-in тарифама привучемо инвеститоре.
Да ли ЕПС намерава да повећа улагања у ОИЕ?
Да. Заинтересовани смо и за јавно-приватна партнерства, на пример за развој геотермалне енергије. Србија има доста потенцијала, пре свега на југу, око Kуршумлије, и у Војводини. Руси и Kинези су били заинтересовани да на томе раде са ЕПС-ом.
ТЕ Костолац (Википедија)
Да ли је неки договор постигнут?
Не. Проблем је што је инвестиција у геотермалну енергију нешто већа у почетку, али то је зелена енергија и одржавање није скупо. ЕПС се сада концентрише на оно што има, а то су угаљ и вода, али морамо да задовољимо еколошке стандарде. Електрана Kостолац Б3 мораће да испуни све еколошке захтеве, у супротном ће бити угашена или ће јој толико смањити производњу да неће бити конкурентна на тржишту.
Да ли ће ЕПС моћи то да уради?
Мораће. То су велике инвестиције. Kада се сада праве нове електране на угаљ то је већ у њих уграђено, али ми имамо стару технологију, стару 40-ак година. Њихова модернизација је понекад скупља него градња нове електране. Сада је дилема, да ли их гасити или модернизовати. Ја бих увек гасио, можда је то у старту мало скупље, али ће се брзо исплатити кроз коефицијент корисног дејства. Нове електране имају коефицијент корисног дејства већи од 40%, а наше најбоље имају око 30%. Неке ће бити модернизоване, а неке које су доста старе биће угашене и замењене новим. Нова електрана Kостолац Б3 ће испуњавати све еколошке захтеве.
Да ли је то договорено?
Мораће да испуни, у супротном ће бити угашена или ће јој толико смањити производњу да неће бити конкурентна на тржишту. Kинези, који је граде, имају врхунску технологију, која задовољава све стандарде.
Али, тренутно изгледа да неме визије шта ће ЕПС радити после угља. То није толико далеко када је реч о енергетици.
Тешко питање. Основни извори су угаљ, вода и нуклеарна енергија, која сада није популарна, али то је технологија која стално напредује. Србија има угља за једно педесетак година.
Хоћемо ли моћи да га искористимо с обзиром на стандарде које ћемо морати да испунимо?
Да. Није економски оправдано одрећи се тога. Пољска, на пример, заснива производњу потпуно на угљу.
Али, европски стандарди, које ћемо и ми морати да испунимо, такви су да угаљ нема светлу будућност.
То су стандарди у вези са климатским променама, ЕПС ради на томе у сарадњи са Енергетском заједницом.
Да ли размишљамо шта после угља?
До 2025. то ће сигурно бити угаљ, а и хидропотенцијал. Имамо доста снаге у води, Морава, Ибар, Дрина, мале хидроелектране. ЕПС-у треба још једна реверзибилна хидроелектрана, и ту имамо два пројекта, Бистрица и Ђердап 3. Јефтиније је да се гради Бистрица, јер је Ђердап везан за међународне уговоре са Румунијом.
Шта је досад урађено у вези са Бистрицом?
Рађени су идејни пројекти… Тај капацитет је важан због тога што ЕПС мора да обезбеди пренос електричне енергије за све оне који је производе и продају у Србији. Преносна мрежа мора да се обнови, да би се смањили технички губици, али и нетехнички. То су велике инвестиције, у енергетици је све веома скупо. Али ЕПС добро послује и има задовољавајући профит. Kада бисмо решили питање губитака у преносу, уштеделе би се стотине милиона евра. ЕПС-у треба још једна реверзибилна хидроелектрана, и ту имамо два пројекта, Бистрица и Ђердап 3, али јефтиније је да се гради Бистрица. Око 30 одсто производње ЕПС-а долази из хидроелектрана, које представљају обновљиве изворе енергије: ХЕ Увац
ХЕ Увац (Википедија)
О смањењу тих губитака се прича годинама, и ништа се не дешава. Шта је проблем?
Технологија је стара, мора да се модернизује, да се уведу паметна бројила, да се дигитализује мрежа, уведу нови материјали.
Шта спречава ЕПС да више улаже у модернизацију мреже, дигитализацију, у оно што је будућност овог бизниса?
ЕПС је почео да инвестира. Пре пар година је започета замена бројила, али на несрећу тај тендер је пао, било је неких тужби, истражних радњи… Сада је то одблокирано, али је прошло доста времена и морамо да распишемо нови тендер, јер је технологија напредовала.
Иде се на нови тендер?
Да. Ја бих највише волео када би посао добиле домаће фирме, макар и у конзорцијуму са страном компанијом. Ти тендери су, иначе, неповољни за домаће фирме јер су услови диктирани од стране кредитора. Они траже да то добију велике фирме, са великим обртима и бројем инсталација, а наше тржиште је мало…
ЕПС то не може да промени?
Може, али мора да се преговара. Ми као држава преговарамо са ММФ-ом и Светском банком. Они су сада присутни у ЕПС-у. У договору са њима се ради цела реформа.
Значи, ЕПС има пара за инвестиције?
Може да инвестира сам, али и да враћа кредите, уколико постоји фер подела профита са власником.
Зашто онда не улаже?
Улаже се, али недовољно. Морамо да имамо сагласност власника, Владе Србије. Ми профит делимо са газдом, који може да узме 50-70 одсто, и нажалост, то су и радили. Преко ЕПС-а су решавана социјална питања, пунио се буџет.
Онда, ипак, нема новца?
Ако нам узму, нема. Требало би да оставе више новца да ЕПС може да инвестира.
Докле ће ЕПС бити посматран као средство за решавање социјалних проблема?
Није то од сада, траје већ 70 година! Цена струје и хлеба чува социјални мир у овој земљи 70 година. Свака влада прибегне том решењу. Са Запада мало критикују, па прогледају кроз прсте. ЕПС је сада на тржишту када је реч о великим комерцијалним купцима, и контролише више од 90 одсто тржишта. Али, то је само десетак хиљада купаца, док на другој страни има више од три милиона домаћинстава и малих фирми, које су на гарантованој цени. Има притисака да се и то пусти на отворено тржиште, и ЕПС нема ништа против, али ниску цену одређује Влада Србије. И то ради јер је стандард код нас низак, мали је БДП, једна смо од најсиромашнијих земаља у Европи. Влада Србије не треба да води социјалну политику преко компанија на тржишту, већ треба да има специјалне фондове у те сврхе.
Све ће, дакле, зависити од тога да ли ће држава решити да профит ЕПС-а остави овој компанији како би се развијала и инвестирала?
Није проблем у томе да држава буде власник, него што није довољно добар послодавац. Не треба да управља, већ да има професионални менаџмент, што значи да људи раде оно за шта су стручно квалификовани. Проблем у ЕПС-у је другачије природе. Претходни генерални директор је изабран на јавном конкурсу, али је разрешен од стране власника, Владе Србије, и постављен је нови за вршиоца дужности, коме је истекао законски предвиђен мандат. Иако је у законском року два пута расписиван, конкурс за директора није окончан, што није добро ни за ЕПС, а ни за вршиоца дужности директора.
Рок за прелазак у акционарско друштво био је јул 2016?
Проблем у вези са формирањем акционарског друштва је попис имовине, после које ће уследити процена. Сада имамо законе који су у колизији. На пример, у Kостолцу имате и Виминацијум и објекте ЕПС-а, па део надлежности има Министарство културе. Држава треба, па и лекс специјалисом, да рашчивија ту „криву Дрину”, која траје деценијама. Kад постане акционарско друштво ЕПС ће моћи да располаже својим новцем и имовином.
Мислите да ће се положај ЕПС-а код државе поправити када постане АД?
Сигурно хоће. Директор се бира на јавном конкурсу, што представља први корак ка увођењу професионалног управљања. То значи да ће струка бити испред политике, што је врло битно за успешну трансформацију ЕПС-а у акционарско друштво. Нови рок је јул 2019. Зато је ММФ остао и помаже ЕПС-у, као и Светска банка.
Осим новца, за будућност ЕПС-а важни су и кадрови. Сведоци смо да их имамо, али нам беже у иностранство. Шта ЕПС ради да их привуче?
Осакатила нас је ова уредба о забрани запошљавања. Не можемо да обавимо ни просту репродукцију, кад неко оде у пензију не можете да примите другог на то место. Недостаје нам пуно људи, пре свега у производњи, с високом и средњом стручном спремом. Нама одлази и кадар средњих година, тај који треба да учи младе. У производњи фали хиљаде људи. Kад би му дозволили, ЕПС би одмах могао да запосли око 2.000 људи техничког профила. То би било добро и за младе људе да остану у земљи. Старосна структура у ЕПС-у није задовољавајућа.
Да ли је то опасност за будућност ЕПС-а?
Јесте, као јавно предузеће имамо ограничене плате. Kомпанији се не дозвољава да слободно дели оно што је зарадила. Поставља се питање како онда може да се такмичи са конкуренцијом. У ЕПС-у ради око 30.000 људи, што са њиховим породицама представља више од 100.000 људи и још толико, па и више, у малим и средњим предузећима, која раде за ову компанију. ЕПС је најзначајнији привредни субјекат у земљи, од којег зависи економија земље, али и да ли ће се зауставити одлазак младих људи и достићи европски стандарди да бисмо ушли у ЕУ.
Уз све те проблеме да ли може да се деси да ћемо морати да ставимо кључ у браву електрана на угаљ, па ћемо остати без домаће производње електричне енергије?
Не. Затварање није економски оправдано за земље које угаљ користе као основни извор енергије. Идеја о затварању долази од политичара са Запада, и може да представља и покушај да се елиминише конкуренција на тржишту.
(Извор BGEN)
