Наука одавно зна да ће живот на Земљи у једном тренутку да се угаси, поред што је Сунцу које организује планете око себе такође суђено да умре, као и свакој звезди у свемиру. Али када?
Група научника објавила је студију у часопису Nature Geoscience изведену из експерименталних биогеохемијских и климатских модела за процену услова Земљине атмосфере и њеног богатства кисеоником што, између осталих фактора, чини могућим живот на нашој планети. Такозвана деоксигенација, истакли су стручњаци, неизбежна је због повећања сунчевог флукса. Осим тога, проценили су да ће на Земљи још 1.000 милиона година бити кисеоника и да ће се задржати услови погодни за живот.
„Наши резултати указују да ће планетарни циклус карбонат-силиката имати тенденцију да доведе до биосфера са ограниченим терминалним угљен-диоксидом и брзом атмосферском деоксигенацијом”, пишу они. Да бисмо стекли представу о времену колико је Земљином кисеонику остало, узмимо у обзир да је палеозојска ера почела пре око 541 милион година и трајала више од 290 милиона година.
У тој фази историје планете формиран је суперконтинент Пангеа, на коме се размножио животињски свет у морима, први водоземци и рибе са тврдом љуском, прва животиња која дише ваздух, велике шумске папрати, прве гмизавци и први летећи инсекти. У људској историји, 1.000 милиона година је много у поређењу са 500.000 година удаљености између данашњег дана и тренутка када је постигнуто припитомљавања ватре, а још више је у поредећи са почетком писања неких 4.000 година пре наше ере, преноси „Спутњик мундо”.
(Извор Спутњик)
