Шта је довело до његовог настанка? Научници мисле да су открили одговор.
Успоравањем ротације, дани су постали дужи, површина је примала више сунчевих зрака, а то је утицало на развој плаво-зелене алге (цијанобактерије) и њену способност стварања кисеоника. У протеклих 4,5 милијарде година (која година више или мање), Земљина се ротација успорава, што је резултирало дужим данима, али и бројним променама. Успоравање се наставља, иако то обични људи заправо не примећују.
Но, научници будно прате шта се догађа с нашом планетом, а у студији која је недавно објављена, истакли су да је успоравање ротације заправо било кључно за настанак живота на Земљи. Они процењују да се дан продужује за 1,8 милисекунди сваког столећа. То би значило да су на почетку њене историје били дугачки шест сати. Пре отприлике 1,4 милијарде година већ су се повећали на 18 сати. Kако истичу, успоравањем ротације Земљина површина је примала више сунчевих зрака, а то је утицало на развој плаво-зелене алге (cyanobacteria) и њену способност стварања кисеоника.
Наиме, ова бактерија се појавила пре отприлике 2,4 милијарде година, и од тада упорно ствара нове количине кисеоника и одржава атмосферу, а тиме живот на Земљи. Зашто се појавила тада, а не раније? Научници мисле да су открили прави разлог. Проучавали су језеро Хјурон у савезној држави Мичиген и на његовом дну открили микробе сличне цијанобактеријама које су одговорне за стварање кисеоника на Земљи. Праћењем ових љубичастих цијанобактерија, открили су како се оне заправо боре за превласт с белим микробима који прерађују (метаболизам) сумпор. Током ноћи бели микроби долазе на површину дна језера и конзумирају сумпор. С доласком сунца, они се повлаче у дубину, а љубичасте цијанобактерије крећу у акцију.
Међутим, открили су да љубичасте цијанобактерије баш нису активне рано ујутро, већ им треба времена да се покрену. Управо би то могло бити кључно у откривању зашто се кисеоник на Земљи појавио с цијанобактеријама пре 2,4 милијарде година, а не раније. Односно, појавиле су се кад је дан на Земљи постао довољно дугачак да могу обрадити молекуле и произвести кисеоник. Могуће је да је слично надметање међу микробима придонело одгађању производње кисеоника у раној фази Земље, сматра коауторица студије Џудит Kлат.
Трајно је питање везано уз Земљу – како је наша планета добила своју атмосферу богату кисеоником и који су чиниоци покренули стварање тог кисеоника, истакао је микробиолог са Универзитета Мичиген и коаутор студије, Грегори Дик. Наше истраживање сугерише да је брзина којом се Земља врти, у преводу дужина дана, могла имати важан утицај на њену оксигенизацију. Показали смо да постоји темељна веза између дужине дана и колико кисеоника могу производити микроби у нашем тлу. То је прилично узбудљиво, истакао је Арјун Чени, научник из Центра за тропска морска истраживања у Лајбницу, који је сарађивао на изради студије.
(Извор Зимо)
