Oдраније познато да се током процеса правог поларног лутања (true polar wander, TPW) планете и месеци могу понекад нагнути у односу на своје осе, али за сада није познато колико се то често догађало Земљи. Новија студија је показала да се један такав догађај збио на нашој планети пре око 84 милиона година, када су диносауруси још корачили Земљом. Стручњаци су анализирали узорке вапненца из Италије, који датирају из раздобља касне креде (пре 100,5 до 65,5 милијуна година), да би пронашли доказе о помацима у магнетском запису који би указивали на појаву TPW-а. „Ради се о најновијем документованом TPW-у великих размера, што доводи у питање идеју да је оса Земље била углавном стабилна током последњих 100 милиона година”, објашњавају научници у свом раду.
Земља се састоји од чврстог металног унутрашњег језгра и текућег металног спољашњег језгра, с чврстим плаштом и кором који се полако крећу око текућег метала. Земљино магнетско поље, које ствара спољашње језгро, може се евидентирати у стенама попут оних које су проучавали поменути знанственици, пише Science Alert. Право поларно лутање је феномен при којем долази до знатног помeрања географских полова и нагиба плашта. Ништа се заправо не јења у смислу Земљиног магнетског поља, али стене које се помичу бележе различите палеомагнетске податке. Подаци су показали удаљеност између северног и јужног географског пола, омогућујући стручњацима лоцирање полова.
„Замислите да Земљу гледате из свемира. Право поларно лутање изгледало би као да се она преврнула на бок, но оно што се заправо догађа јесте да се цео стеновити део планете, плашт и кора, окреће око текућег спољашњег језгра”, рекао је геолог Џо Kиркхвинк из Токијског технолошког института. Према студији, пре око 84 милиона година на Земљи је постојао нагиб од око 12 степени, што се релативно брзо исправило унутар неких пет милиона година. Истраживање насловљено A Late Cretaceous true polar wander oscillation објављено је у часопису Nature Communications.
(Извор Индекс)
