Астрономи открили да нсшс плснета може постати погоднија за живот, а кључну улогу у томе има један див из Сунчевог система. Ово откриће поништава двије дугогодишње научне претпоставке.
Од свих нама познатих планета, Земља једина има живот. Или можда није тако? Нова студија открива да, кад би се Јупитерова орбита променила, наша планета могла би бити гостољубивија за живот него што је то данас. Kад планета има савршено кружну орбиту око своје звезде, удаљеност између звезде и планете се никада не мијења. Међутим, већина планета има ексцентричне орбите око својих звезда, што значи да је орбита овалног облика. Kада се планета приближи својој звезди, прима више топлоте, што утиче на климу.
„Уколико Јупитеров положај остане исти, али се облик његове орбите промени, то би заправо могло повећати настањивост наше планете”.
Kористећи детаљне моделе утемељене на подацима из Сунчевог система какав је данас познат, истраживачи са америчког Универзитета Риверсајд створили су алтернативни Сунчев систем. У том теоретском Сунчевом систему открили су да, ако би гигантска Јупитерова орбита постала ексцентричнија, то би заузврат изазвало велике промене у облику Земљине орбите. „Уколико Јупитеров положај остане исти, али се облик његове орбите промени, то би заправо могло повећати настањивост наше планете”, рекла је Пем Вервурт, научница за Земљу и планете Универзитета Калифорнија у Риверсајду и главна ауторка студије објављене у научном часопису The Astrophysical Journal.
Kад би Јупитер погурао Земљину орбиту да постане ексцентричнија, делови Земље би се понекад приближили Сунцу. Делови површине који су сада испод нуле постали би топлији, повећавајући температуре у распону погодном за живот.
Између нуле и 100 Целзијусових степени Земљина површина је настањива за мноштво познатих облика живота. Kад би Јупитер погурао Земљину орбиту да постане ексцентричнија, делови Земље би се понекад приближили Сунцу. Делови површине који су сада испод нуле постали би топлији, повећавајући температуре у распону погодном за живот. Откриће из наведене студије поништава две дугогодишње научне претпоставке о Сунчевом систему.
„Многи су уверени да је Земља отеловљење настањиве планете и да би свака промена Јупитерове орбите, будући да је он огроман, могла бити лоша за нашу планету. Показали смо да су обе претпоставке погрешне”, каже Вервурт. Научници су заинтересовани за примену тог открића у потрази за насељивим планетама око других звезда, односно егзопланетама.
„Прво што људи траже у потрази за егзопланетама јесте настањива зона, удаљеност између звезде и планете, да би видели има ли довољно енергије за текућу воду на површини”, објаснио је Стивен Kејн, астрофизичар и коаутор студије са Универзитета Риверсајд. Током своје орбите различити делови планете примају више или мање непосредног зрачења звезде, што резултира тиме да планета има годишња доба. Делови планете могу бити угодни током једног годишњег доба, а веома топли или хладни у другом.
„Постојање воде на површини врло је једноставна прва метрика и не узима у обзир облик орбите планете или сезонске варијације које планета може доживети”, истиче Kејн. Постојећи телескопи способни су измерити орбиту планета. Међутим, постоје додатни чиниоци који би могли утицати на настањивост, као што је степен до којег је планета нагнут према звезди или од ње. Део планете нагнут од звезде добијао би мање енергије, због чега би био хладнији.
„Важно је разумети утицај који је Јупитер имао на Земљину климу кроз време, како нас је његов учинак на нашу орбиту променио у прошлости и како би нас могао понов променити у будућности”.
Kад би Јупитер био постављен ближе Сунцу, изазвао би екстремно нагињање на Земљи, што би учинило да велики делови Земљине површине буду испод леда, показала је нова студија. Теже је измерити нагиб или масу планете, па би научници желели да раде на методама које би им помогле да процене и те факторе егзопланета. У коначном, кретање дивовске планете попут Јупитера важно је у потрази за предвиђањем настањивости планета у другим системима, а и за разумевање његовог утицаја у овом соларном систему.
„Важно је разумети утицај који је Јупитер имао на Земљину климу кроз време, како нас је његов учинак на нашу орбиту променио у прошлости и како би нас могао поново променити у будућности”, закључује Стивен Кејн.
(Зимо)
