Професор Питер Џефри Смит каже да октоподи једноставно изгледају као интелигентна бића и да изводе одређене операције за које се зна да су свесне код људи.
Можете да их се плашите, можете да им се дивите, али никако не можете да им оспорите интелигенцију.
Октоподи могу да прскају акваријумско светло које их нервира, све док не направе кратак спој и искључе га. Могу и да разликују људе, чак и оне који носе исте униформе. И, према тврдњама Питера Џефрија Смита, професора филозофије на Универзитету у Сиднеју и Сити универзитету у Њујорку, они су бића најближа ванземаљцима, која живе на Земљи.
Очи, екстрамитете и мозак су развили
другачијим путем и са различитим
прецима од људи. Изгледа да су, захваљујући
томе, развили импресивне когнитивне
способности и, највероватније, свест.
То је због тога што су октоподи најкомплексније животиње са најдаљим заједничким претком у односу на људе. Није сасвим сигурно ког тачно далеког претка деле са људима, али Џефри Смит каже да је то
„вероватно била животиња величине пијавице или пљоснатог црва са неколико хиљада неурона, али не више од тога”.
То значи да са људима, у еволутивном смислу, имају веома мало заједничког. Очи, екстрамитете и мозак су развили другачијим путем и са различитим прецима од људи. Изгледа да су, захваљујући томе, развили импресивне когнитивне способности и, највероватније, свест.
„Прави ванземаљац био би осећајно биће и не би имао заједничке претке са нама, већ би се развио потпуно независно”, каже Џефри Смит, који је и написао књигу о свести код октопда. „Ако никада не сретнемо ванземаљце, октоподи ће бити њихова најбоље апроксимација, зато што су они у историјској вези која је постојала много времена уназад.”
Октоподи показују знаке радозналости, а професор верује да веома вероватно ту и свест почиње. „Мислим да су истраживачко понашање, чињеница да они теже одређеним стварима, имају добре очи и могу да процењују, делићи доказа да мора да постоји нешто што је као октопод.”
Џефри Смит каже да октоподи једноставно изгледају као интелигентна бића и да изводе одређене операције за које се зна да су свесне код људи. „Сусрет са спознајом нових ствари је увек светан код људи”, додаје он.
Имајући у виду веома далеког заједничког претка октопода и људи, постојање свести код октопода би значило да је свест на Земљи два пута еволуирала, а професор верује и у могућност постојања више од две независне еволутивне гране свести. Према досадашњим доказима, изгледа да свест уопште није неуобичајена, већ ствар рутинског развоја у природи.
„Сумњам да би, уколико би еволуција код животиња била поновљена, њен производ био сличан ономе што данас имамо”, закључује Питер Џефри Смит.
(Извор Б92)
