Свима је позната изрека да су „очи огледало душе”, а ново истраживање показује да би оне могле бити и огледало нашег ума.
Наше зјенице не реагирају само на светлост, оне откривају колико смо узбуђени, заинтересовани, чак ментално исцрпљени. Научници из Џорџија института за технологију (САД) установили су да је почетна величина зенице уско повезана с индивидуалним разликама у интелигенцији. Што су зенице веће, то је интелигенција виша. Спровели су више истраживања и открили да је разлика у почетној величини зенице међу људима који су постигли највише бодова на когнитивним тестовима и оних који су постигли најниже довољно велика да се може видети „голим оком”, пише Sxientific American.
„Први пут смо то приметили док смо проучавали разлике у менталном напору који људи улажу за извршавање задатака памћења. Ширење зеница био нам је показатељ тога, што је метод који је популарисао психолог Данијел Kанеман у шездесетих и седамдесетих година. Kада смо открили везу између почетне величине зенице и интелигенције, нисмо били сигурни да ли је то стварно тако и шта то тачно значи”, каже когнитивни психолог Џејсон Цукахара из Џорџија института за технологију.
Научници су након овог занимљивог открића урадили неколико већих истраживања, у којима је учествовало више од 500 испитаника од 18 до 35 година. Измерили су почетну величину зеница док су они до четири минута гледали у празан екран рачунара. Величина зенице односи се на пречник црног кружног отвора у средишту ока. Може бити од два до осам милиметара. Зеница је окружена шареним делом, познатим као дужица. Цукахара и колеге установили су да је већа зеница у корелацији с већом интелигенцијом, контролом пажње и, у мањој мери, капацитетом радне меморије, што указује на фасцинантан однос између мозга и ока. Занимљиво је да старији углавном имају мање, суженије зенице.
Зашто је величина зенице у корелацији са интелигенције? Да би се одговорило на питање зашто величина, мора се разумети који се то процеси одвијају у мозгу. Величина зенице повезана је с активношћу у locus coeruleus–у, подручју смештеном у горњем можданом стаблу која има неуронске везе са остатком мозга. Locus coeruleus ослобађа норадреналин, који делује и као неуротрансмитер и као хормон, а регулише процесе попут перцепције, пажње, учења и памћења. Такође помаже у одржавању здраве организације можданих активности, тако да удаљене области могу заједно радити на постизању изазовних задатака и циљева. Дисфункција тог дела примећује се код неколико обољења, укључујући Алцхајмерову болест.
Једна од хипотеза јесте да људи који имају веће зенице током мировања имају већу регулацију активности у locus coeruleus-у, што погодује когнитивним перформансама и функцији мозга у стању мировања. Но, да би се ова корелација потврдила и сазнало зашто су веће зенице повезане с вишом флуидном интелигенцијом и контролом пажње, потребна су даља истраживања.
(Извор Индекс)
