Uzorci sa Benua sadrže vodu i znatne količine ugljenika.
Preliminarna analiza uzoraka asteroida Benu, starog 4,5 milijardi godina, pokazuje da on sadrži vodu i znatne količine ugljenika, što znači da bi se mogli pronaći gradivni blokovi koji su doveli do života na Zemlji, saopštila je NASA. Da bi se detaljno razumela priroda ugljenikovih jedinjenja, potrebna su nova istraživanja. Naučnici će tajne skrivene u prašini sa asteroida proučavati decenijama da steknu što bolji uvid u nastanak našeg solarnog sustava i pojavu života na Zemlji. Istraživački tim misije OSIRIS-Rex će sledeće dve godine analizirati dragocenu prašinu, a NASA će sačuvati najmanje 70% uzorka naučnici širom sveta, što uključuje i buduće generacije, mogli baciti pogled na ovu jedinstvenu kosmičku grudvu.
Sonda OSIRIS.Rex lansirana je u septembru 2016. Bile su potrebne dve godine da letelica stigne do asteroida, a zatim još dve da mu mapira površinu pre nego što je tim pronašao prikladno mesto za prikupljanje uzoraka. A 20. oktobra 2020. sonda se spustila i uspjela prikupila prašinu. No nije sve prošlo onako kako se očekivalo. Zmisao je bila da sonda udari delom površinu i ispusti azot, koji bi podigao šljunak i prašinu. No prilikom tog procesa uslijedio je svojevrsni šok. Kada je mehanizam uspostavio kontakt, površina se razdvojila poput tečnosti, a pritisak je napravio krater prečnika 8 metara. Materijal se raspršio na sve strane, a na svu sreću i u komoru za prikupljanje uzoraka.
Zašto je ovaj dugotrajni i složeni projekat toliko važan? Prvi razlog je taj to što se Benu nalazi na prvom mestu popisa opasnih asteroida. Spozna li se njegov sastav, možda će se osmisliti kako da se skrene s putanje ako se jednom zaputi ka Zelji. Ali asteroid može otkriti ponešto u vezi s poreklom života na našoj planeti. Naime, on je relikt iz vremena formacije Sunčevog sistema prije 4,5 milijardi godina, pa predstavlja savršeno očuvanu vremensku kapsulu.
Smatrajuga najopasnijom stenom u Sunčevom sistemu, jer je najveća verovatnoća od svih asteroida da će udariti Zemlju, pored asteroida 1950 DA. Zbog svoje putanje oko Sunca, u narednih nekoliko stoleća će se u više navrata približiti Zemlji, ali postoji mala mogućnost sudara. Postoji šansa da prilikom preleta 25. septembra 2135. prođe kroz takozvanu gravitacionu bravu – područje koje bi ga moglo usmeriti na na sudar s našim planetom krajem 22. veka. Iako je teško odrediti tačnu verovatnoću za ovakav katastrofalni događaj, naučnici su na osnovu podataka koje je prikupila letelica napravili bolji model budućih Benuovih orbita. Analiza ukazuje na da ima samo 0,037% (1:2700) šanse da 24. septembra 2182. udari Zemlju.
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
