Вишећелијски организми, укључујући црвене алге, зелене алге и гљиве, појавили су се пре леденог доба и преживели су раздобље снежне Земље. То ледено доба било је кудикамо горе од најновијег леденог доба које су људи преживели, а завршило је пре отприлике 10.000 година.
Живот на нашој планети суочио се с тешким изазовом у току најстаријег леденог доба, које је трајало од 720 до 635 милиона година. Тада је Земља два пута била неконтролисано залеђена и из свемира је изгледала као светлуцава бела грудва снега. Живи свет је некако преживео, а нова студија нуди дубље разумевање разлога за то. Фосили идентификовани као морске алге, ископани у црном шкриљцу у средишњој кинеској провинцији Хубеj, показују да су настањиви морски предели у то време били раширенији него што се досад знало, објавили су научници.
Налази подупиру идеју да је то тада више била „Земља с бљузгавицом” него „снежна Земља”, на којој су најранији облици сложеног живота – основни вишећелијски организми – опстали чак и на средњим географским ширинама, за које се сматрало да су биле замрзнуте. Фосили потичу из другог од два најстарија ледена раздобља, када су се масивни ледени покривачи протезали од полова према екватору. Тај интервал трајао је од отприлике 651 до 635 милиона година.
„Kључни налаз ове студије јесте да су услови слободне воде без леда постојали у океанским подручјима средње географске ширине током завршне фазе тог интервала”, рекао је геобиолог Kинеског Универзитета геознаука Хуие Сонг, главни аутор истраживања објављеног у часопису Nature Communications. „Наше истраживање показује да су се, барем пред крај тог интервала, настањива подручја проширила на океане на средњим географским ширинама и да су много већа него што се мислило. Претходна истраживања су тврдила да су таква насељива подручја, у најбољем случају, постојала само у тропским подручјима океана. Већа настањива подручја океана боље објашњавају где су и како сложени организми попут вишећелијских морских алги преживели.”
Али тек након леденог доба вратили су се топлији услови утирући пут брзом ширењу различитих облика живота пре отприлике 540 милиона година.
Наиме, Земља је настала пре отприлике 4,5 милијарди година. Први једноћелијски организми појавили су се отприлике у првој милијарда година постојања планете. Вишећелијски организми су се настали касније, пре можда две милијарде година.
Али тек након леденог доба вратили су се топлији услови утирући пут брзом ширењу различитих облика живота пре отприлике 540 милиона година. Научници покушавају да боље разумеју почетак тзв. снежне Земље. Верују да је много мање сунчеве топлоте стизало до површине планете, јер се сунчево зрачење одбијало од белих ледених плоча. „Раширено је мишљење да су атмосферске количине угљен-диоксида опале непосредно пре тих догађаја узрокујући ширење поларних ледених капа и стога је више сунчевог зрачења рефлектовано натраг у свемир, а поларне ледене капе су се даље шириле. И Земља је брзо кренула ка трансформацији у фазу снежне Земље”, истакао је Шухаи Ксиао, геобиолог и коаутор студије из Вирџинија текнолоџи у САД.
У црном шкриљцу препознате су морске алге и фосили неких других вишећелијских организама. Та морска трава, рудиментарна биљка, била је фотосинтетски организам који је опстајао на морском дну у плитком морском окружењу осветљеном сунчевом светлошћу. „Фосили су сачувани као компримоване плоче органског угљеника”, објаснио је палеонтолог са Kинеског универтотета за геознауке и коаутор студије Ћен Ји.
Вишећелијски организми, укључујући црвене алге, зелене алге и гљиве, појавили су се пре леденог доба и преживели су раздобље снежне Земље. То ледено доба било је кудикамо горе од најновијег леденог доба које су људи преживели, а завршило је пре отприлике 10.000 година.
„У поређењу с најновијим леденим добом, подручја покривена ледом била су знатно већа и, што је важније, велики део океана био је залеђен”, нагласио је Ксиао. „Поштено је рећи да су догађаји током снежне Земље били велики изазов за живот на Земљи. Могуће је замислити да су ти догађаји могли изазвати велика изумирања, али очито је живот, укључујући сложене еукариотске организме, успео преживети, што потврђује отпорност биосфере.”
(Индекс)
