Da li uživaju u muzici? I dalje se ne može tačno odrediti njihova percepcija, ali je dokazano jeste da prepoznaju komponente melodije i ritma i, zavisno od vrste, doživljavaju je na različite načine.
Naročito je interesantan biološki uticaj muzike na organizam, koji je mnogo veći nego što bi se iz prve moglo zaključiti. Deluje na automatsku sinhronizaciju pokreta, brzinu disanja, otkucaje srca i neuronske aktivnosti, podstiče lučenje određenih hormona… Da li ste se ikada zapitali šta ona predstavlja životinjama i da li one i kako reaguju na muziku?
Životinje, takođe, reaguju na mutiku
Ptičja kompozicija
Svima je dobro poznato da muzika predstavlja način izražavanja – pa tako i kod životinja. Međutim, nemaju sve vrste ovu vokalnu sposobnost. Ptice su najveštije u ovakvom izvođenju, pa se ceo jedan red ove klase naziva ptice pevačice (Passeriformes). Pesmom komuniciraju, upozoravaju jedne druge na potencijalnog grabljicaa, obeležavaju teritorije i privlače partnere. Dok su još male uče od odraslih jedinki kako da oponašaju određene zvukove i da se izraze. Pesma ptica je složene strukture, sadrži delove koji se ponavljaju i ima specifičan početak i kraj. Osim melodija kojima se sve jedinke određene vrste služe, ptice tokom svog života mogu naučiti da proizvode i dodatne sopstvene vokalizacije, što je jedinstvena pojava u životinjskom svetu. Neke vrste, poput čvoraka, papagaja, vrana ili gavrana, mogu imitirati pesme drugih ptica. Papagaji, takođe, mogu da prepoznaju određeni ritam i da kategorišu muziku po žanru poput ljudi.
Papagaji su najpoznatiji po vokalnim spsobnostima
Čvorci imitiraju pesme drugih ptica
Tiha pesma
Frekvencije zvuka, ispod 20 Hz i iznad 20 kHz, ljudsko uho ne može da registruje, ali to ne znači da vlada tišina. Određene vrste ptica i insekata komuniciraju ovim veoma niskim amplitudama, takav zvuk naziva se tiha pesma. Na primer, azijski kukuruzni moljac (Ostrinia furnacalis)proizvodi ultrazvučnu melodiju kojom se udvara ženkama. Da bi čula pesmu, ženka mora biti u dometu od tri centimetra.
Azijski kukuruzni moljac (Ostrinia furnacalis)
Muzika kao lek
Iako je dobro poznato da je muzika svojevrstan način da se emotivno bolje osećamo, studije na ljudima su pokazale da ona utiče i na ublažavanje hroničnog ili akutnog bola, a i posthirurških bolova. Kod životinja, izgleda, nije ništa drugačije, to je potvrdio tim istraživača sa Univerziteta nauke i tehnologije i Medicinskog univerziteta Hefeja iz Kine. Eksperiment su uradili sa 3 miša koji su imali zapaljenje na nogama. Puštali su im najpre prijatnu, klasičnu muziku, zatim zvučno neprijatniju melodiju, a potom takozvani „beli šum”. Iznenađujuće jeste da su sva tri zvuka, reprodukovana niskim intenzitetom, umanjila bol kod životinjica. Korišćenjem određenih metoda pratili su putovanje zvučnog signala do slušnog korteksa i, s druge strane, putanju bolnih signala koji dolaze do talamusa i otkrili da muzika smanjuje aktivnost neurona za prijem signala bola u talamusu.
Spora – više mleka
Lijam Mekenzi i Adrijan Nort sa Univerziteta Lester istraživali su da li muzika utiče na proizvodnju mleka kod krava. Puštena im je brza, pa spora muzika, a bili su i periodi kada nisu bile izložene muzici. Krave izložene sporijoj muzici su produkovale 3% više mleka nego one izložene bržoj muzici. Neki farmeri su već primenili ovu metodu.
Krave proizvode više mleka kad slušaju (sporu) muziku
Žanr je važan
Još jedno istraživanje, na Univerzitetu u Lisabonu, pružilo je uvid u reakciju životinja na muziku. Ovoga puta to su bile mačke nakon hirurške intervencije, na kojima su praćene fiziološke promene. Kao što svako od nas voli žanr koji mu najviše prija, tako i životinje. Za mačke to jem upravom klasična muzika. Kada su je slušale primećeno je da su najopuštenije, tačnije brzina disanja im se usporava i prečnik zenica smanjuje. Pop muzika daje osrednje vrednosti ovih parametara, a hevi metal uzroukuje najveće vrednosti i za mačke predstavlja neku vrstu „stresne situacije”. Dokazano je i da psi reaguju na sličan način.
Mačke preferiraju klasičnu muziku
Muzika utiče i na lučenje određenih hormona. Miševi kojima su puštane neke serenade imali su snižene vrednosti adrenokortikotropnog hormona i noradrenalina, što ukazuje na smanjeni nivoa stresa.
Ivana Pantović
Izvori:
Alworth, L. C., & Buerkle, S. C. (2013). The effects of music on animal physiology, behavior and welfare;
Wenjie Zhou, Chonghuan Ye, Haitao Wang, Yu Mao, Weijia Zhang, An Liu, Chen-Ling Yang, Tianming Li, Lauren Hayashi, Wan Zhao, Lin Chen, Yuanyuan Liu, Wenjuan Tao, Zhi Zhang. Sound induces analgesia through corticothalamic circuits. Science, 2022;
https://www.sciencedaily.com/releases/2015/03/150330122530.htm;
https://www.sciencedaily.com/releases/2015/02/15021122700.htm;
