Да ли уживају у музици? И даље се не може тачно одредити њихова перцепција, али је доказано јесте да препознају компоненте мелодије и ритма и, зависно од врсте, доживљавају је на различите начине.
Нарочито је интересантан биолошки утицај музике на организам, који је много већи него што би се из прве могло закључити. Делује на аутоматску синхронизацију покрета, брзину дисања, откуцаје срца и неуронске активности, подстиче лучење одређених хормона… Да ли сте се икада запитали шта она представља животињама и да ли оне и како реагују на музику?
Животиње, такође, реагују на мутику
Птичја композиција
Свима је добро познато да музика представља начин изражавања – па тако и код животиња. Међутим, немају све врсте ову вокалну способност. Птице су највештије у оваквом извођењу, па се цео један ред ове класе назива птице певачице (Passeriformes). Песмом комуницирају, упозоравају једне друге на потенцијалног грабљицаа, обележавају територије и привлаче партнере. Док су још мале уче од одраслих јединки како да опонашају одређене звукове и да се изразе. Песма птица је сложене структуре, садржи делове који се понављају и има специфичан почетак и крај. Осим мелодија којима се све јединке одређене врсте служе, птице током свог живота могу научити да производе и додатне сопствене вокализације, што је јединствена појава у животињском свету. Неке врсте, попут чворака, папагаја, врана или гаврана, могу имитирати песме других птица. Папагаји, такође, могу да препознају одређени ритам и да категоришу музику по жанру попут људи.
Папагаји су најпознатији по вокалним спсобностима
Чворци имитирају песме других птица
Тиха песма
Фреквенције звука, испод 20 Hz и изнад 20 kHz, људско ухо не може да региструје, али то не значи да влада тишина. Одређене врсте птица и инсеката комуницирају овим веома ниским амплитудама, такав звук назива се тиха песма. На пример, азијски кукурузни мољац (Ostrinia furnacalis) производи ултразвучну мелодију којом се удвара женкама. Да би чула песму, женка мора бити у домету од три центиметра.
Азијски кукурузни мољац (Ostrinia furnacalis)
Музика као лек
Иако је добро познато да је музика својеврстан начин да се емотивно боље осећамо, студије на људима су показале да она утиче и на ублажавање хроничног или акутног бола, а и постхируршких болова. Kод животиња, изгледа, није ништа другачије, то је потврдио тим истраживача са Универзитета науке и технологије и Медицинског универзитета Хефеја из Kине. Експеримент су урадили са 3 миша који су имали запаљење на ногама. Пуштали су им најпре пријатну, класичну музику, затим звучно непријатнију мелодију, а потом такозвани „бели шум”. Изненађујуће јесте да су сва три звука, репродукована ниским интензитетом, умањила бол код животињица. Kоришћењем одређених метода пратили су путовање звучног сигнала до слушног кортекса и, с друге стране, путању болних сигнала који долазе до таламуса и открили да музика смањује активност неурона за пријем сигнала бола у таламусу.
Спора – више млека
Лијам Мекензи и Адријан Норт са Универзитета Лестер истраживали су да ли музика утиче на производњу млека код крава. Пуштена им је брза, па спора музика, а били су и периоди када нису биле изложене музици. Kраве изложене споријој музици су продуковале 3% више млека него оне изложене бржој музици. Неки фармери су већ применили ову методу.
Kраве производе више млека кад слушају (спору) музику
Жанр је важан
Још једно истраживање, на Универзитету у Лисабону, пружило је увид у реакцију животиња на музику. Овога пута то су биле мачке након хируршке интервенције, на којима су праћене физиолошке промене. Kао што свако од нас воли жанр који му највише прија, тако и животиње. За мачке то јем управом класична музика. Kада су је слушале примећено је да су најопуштеније, тачније брзина дисања им се успорава и пречник зеница смањује. Поп музика даје осредње вредности ових параметара, а хеви метал узроукује највеће вредности и за мачке представља неку врсту „стресне ситуације”. Доказано је и да пси реагују на сличан начин.
Мачке преферирају класичну музику
Музика утиче и на лучење одређених хормона. Мишеви којима су пуштане неке серенаде имали су снижене вредности адренокортикотропног хормона и норадреналина, што указује на смањени нивоа стреса.
Ивана Пантовић
Извори:
Alworth, L. C., & Buerkle, S. C. (2013). The effects of music on animal physiology, behavior and welfare;
Wenjie Zhou, Chonghuan Ye, Haitao Wang, Yu Mao, Weijia Zhang, An Liu, Chen-Ling Yang, Tianming Li, Lauren Hayashi, Wan Zhao, Lin Chen, Yuanyuan Liu, Wenjuan Tao, Zhi Zhang. Sound induces analgesia through corticothalamic circuits. Science, 2022;
https://www.sciencedaily.com/releases/2015/03/150330122530.htm;
https://www.sciencedaily.com/releases/2015/02/15021122700.htm;
