ЗОМБИ ВИРУС СА АРКТИКА

Најстарији сој је од пре 48.500 година, а француски научник и његови колеге су га пронашли у узорку тла узетом из подземног језера које се налази шест метара испод површине.

Све више температуре на Арктику отапају пермафрост, стално смрзнуто тло, при чему се ослобађају вируси који, након што су мировали десетине хиљада година, могли би угрозити здравље животиња и људи. „Много тога се догађа с пермафростом што је забрињавајуће, а то стварно показује зашто је веома важно очувати га”, рекла је Kимберли Минер, климатолошкиња из Насииног института Jet Propulsion Laboratory.

Пермафрост прекрива петину северне хемисфере. Служи као својеврсна временска капсула, чувајући (осим древних вируса) мумифициране остатке бројних изумрлих животиња које су научници последњих година ископати и проучавати. Овај вечни лед је добра подлога за складиштење не само зато што је хладан већ и стога што је то средина без кисеоника кроз коју не продире светлост. Но сада, због глобалног отопљења, температуре на Арктику расту до четири пута брже од остатка свиета, отапајући горњи слој пермафроста.

Научници за сада не знају колико дуго ти вируси могу остати заразни након што се изложе данашњим условима или колика је вероватноћа да ће наићи на подесног домаћина.

Да би боље схватио које ризике представљају ови замрзнути вируси, микробиолог Жан-Мишел Клавери са Универзитета Екс-Марсеј у Француској тестирао је узорке тла из сибирског пермафроста да би видео има ли тамо вируса и јесу ли још заразни. Kренуо је у потрагу за зомби вирусима, како их назива, пронашао их је. Наиме, он проучава одређену врсту вируса коју је први пут открио 2003. То су дивовски вируси, много већи од оних уобичајених, и зато се виде и проучавају обичним светлосним микроскопом. Другим речима, за њих није потребан моћнији електронски микроскоп.

Године 2014. оживиео је вирус који су он и његов тим изоловали из пермафроста. Уметнули су га у култивисане ћелије и учинили га заразним први пут у 30.000 година. Због безбедности одлучио је да проучава вирус који напада само једноћелијске амебе, а не животиње или људе. Подвиг је поновио следеће године, изоујући другу врсту вируса која такође циља амебе. А у најновијем истраживању издвојио је неколико сојева древног вируса из више узорака пермафроста, узетих са седам различитих места широм Сибира, и установио да сваки може зарази ћњлије амебе.

Најстарији сој је од пре 48.500 година, а француски научник и његови колеге су га пронашли у узорку тла узетом из подземног језера које се налази шест метара испод површине. Најмлађи узорци, нађени у желучаном садржају остатака вунастог мамута, били су стари 27.000 година.

„Чињеница да су вируси који инфицирају амебе још к заразни након толико времена указује на потенцијално већи проблем. Вируси који нападају амебе су нека врста сурогата за све друге вирусе који би се могли налазити у пермафросту”, изјавио је дотични микробиолог за CNN. „Видели смо трагове многих, многих других вируса. Знамо да су тамо. Не знамо са сигурношћу јесу ли још живи. Али ако су вируси амебе још живи и заразни, нема разлога зашто не би били и други.”

Иначе, истраживачи су у пермафросту пронашли трагове вируса и бактерија који могу заразити људе. У узорку плућа из женског тела ексхумираног 1997. из пермафроста у селу на Аљасци пронађен је геномски материјал соја инфлуенце одговорног за пандемију 1918. године. Додатно, 2012. су потврдили да 300 година стари мумифицирани остаци жене покопане у Сибиру садрже генетске потписе вируса који узрокује богиње. Појава антракса у Сибиру од јула до августа 2016. такође је повезана с одмрзавањем пермафроста, што је омогућило древним спорама Bacillus anthracis-а да поновно избију на површину.

Научници за сада не знају колико дуго ти вируси могу остати заразни након што се изложе данашњим условима или колика је вероватноћа да ће наићи на подесног домаћина. Нису сви вируси патогени, односно не могу сви узроковати обољење; једни су бенигни или, чак, корисни својим домаћинима. Додатно, на Арктику не живи нного људи с обзиром на његову површину, стога је ризик од изложености древним вирусима врло низак. Но питање је колико ће тако потрајати. „Ризик ће се сигурно повећати у контексту глобалног отопљења, при чему ће се убрзано наставити отапање пермафроста и све више људи насељавати то подручје”, закључио је Жан-Мишел Клавери. Истраживање под насловом An Update on Eukaryotic Viruses Revived from Ancient Permafrost објављено је у часопису Viruses.