Kада дође пролеће и температура порасте, снежни прекривач се топи, а земљиште суши. Тада је могуће васкрснуће и поновно ширење ватре која је само наизглед скончала.
Иако су готово невидљиви, зомби пожари су 2008. године на Аљасци прогутали скоро 14 хиљада хектара, што је чак 38 одсто површине која је те године спаљена у тој области. Екипа ватрогасаца предано гаси шумски пожар, а упркос њиховим напорима, некада бујну вегетацију замењује – згариште. А кривац је само једна немарно бачена шибица након роштиља на викендици. Пожари нас најпре муче током лета када сунце пржи, и свака варница у близини дехидрираног растиња рађа опасност од пламене стихије.
Али то није једини сценарио. У тајгама Аљаске, Kанаде и Сибира владају другачија правила: уместо стихија са почетком и крајем, тамо ватра тиња током читаве године, често испод радара ватрогасних служби. Феномен се зове – зомби пожари, пише Kлима101. Шта један пожар чини – зомби пожаром? После гашења пожара на површини, ватра може, скривена од очију људи, наставити да пламти и то ни мање ни више него – испод земље. Шуме у северним пределима наше планете, због органског састава тла, пружају одговарајуће услове да пламени језици зимују испод слоја снега.
Kада дође пролеће и температура порасте, снежни прекривач се топи, а земљиште суши. Тада је могуће васкрснуће и поновно ширење ватри које су само наизглед скончале. Због ове специфичне особине, ове појаве такође се називају и пожари који горе током зиме (overwintering fires), а неки сугеришу још један помало сабласан појам – духови. Прошле године научни часопис Nature објавио је студију о зомби пожарима коју су спровели научници из Холандије и Сједињених Америчких Држава. Неухватљивост ових догађаја најбоље описује то што на самом почетку чак ни истраживачи нису уопште били сигурни у постојање ватрених духова. Шуме у северним пределима наше планете, због органског састава тла, пружају одговарајуће услове да пламени језици зимују испод слоја снега.
Арктик се загрева четири пута брже у односу на светски просек, током лета бележе се високе температуре за то поднебље. Врућине доводе до веће распрострањености пламених стихија и њиховог продирања у дубину, а и до дужег
Иако су готово невидљиви, зомби пожари су 2008. године на Аљасци прогутали скоро 14 хиљада хектара што је чак 38 одсто површине која је те године спаљена у тој области. Упркос неколико сличних екстремних ситуација, тек 0,8 одсто изгореле површине у арктичком кругу, од 2002. до 2018, страдало због ватре која је презимила. Али како аутори анализе упозоравају: климатска криза промениће ситуацију на горе.
Наиме, Арктик се загрева четири пута брже у односу на светски просек, током лета бележе се високе температуре за то поднебље. Врућине доводе до веће распрострањености пламених стихија и њиховог продирања у дубину, а и до дужег трајања сезоне пожара и пресушене земљане подлоге која је лако запаљива. Глобално загревање, изазвано људским активностима, тако је већ од поларних регија створило плодно подручје за настанак пламених стихија. Додатно забрињава то што пожари који тамо букте заправо продубљују проблем климатских промена потенцијално више него ватра у некој континенталној шуми.
Пламене стихије у арктичком кругу ослобађају огромне количине гасова са ефектом стаклене баште, сетите се само вести о пожарима у Сибиру – разлог тога крије се у земљи. Нпр. наводи се да када шумски системи на Аљасци горе само 10 одсто емисија угљеника долази од дрвећа, за осталих 90 одсто је одговорно тло. Руски термин тајга означава мочварне борове шуме – зимзелена, претежно четинарска стабла окружена баруштинама испуњених маховином. Ове шуме простиру се на чак 17 милиона квадратних километара и заузимају 11,5 одсто Земљиног копна. Шуме у арктичком кругу налазе се на тресету или сличном земљишту богатом угљеником, самим тим при њиховом сагоревању испушта се знатно више штетних гасова попут угљен-диоксида (CO2) и метана који доприносе глобалном загревању.
Треба имати у виду да је очување старијих шумских екосистема, попут мочварних борових шума у Северној Америци и Русији, посебно битно јер већа стабла са дужим животним веком апсорбују више CO2. Тајге похрањују огромне количине угљеника, пре свега у тресетиштима и мочварама – више него шуме у умереном и тропском појасу заједно. Пожари нагризају њихов карбонски буџет.
Међународни тим истраживача предочио је да је вероватније да се пролећни пожари појаве у близини згаришта које је за собом оставила претходна пламена стихија, као и да се активирају након пожарне сезоне која је нанела већу штету. Мада пожари који горе током зиме имају удео од тек 0,5 одсто у укупним емисијама које на Аљасци и северозападним територијама потичу од пламених стихија, тај занемарљиви проценат могао би да скочи у будућности како се температура буде повећавала.
Kао највеће спремиште угљеника шуме складиште или ослобађају штетне гасове у зависности од тога како их људи користе. Дакле, оне су нам иначе битан савезник на фронту са климатским променама, али људском непажњом могле би да се извргну у непријатеља. Треба имати у виду да је очување старијих шумских екосистема, попут мочварних борових шума у Северној Америци и Русији, посебно битно јер већа стабла са дужим животним веком апсорбују више CO2. Тајге похрањују огромне количине угљеника, пре свега у тресетиштима и мочварама – више него шуме у умереном и тропском појасу заједно. Пожари нагризају њихов карбонски буџет.
Међународни панел за климатске промене (IPCC) наводи да ће човечанство, у сврхе обуздавања будућег пораста средње глобалне температуре, одређени део угљен-диоксида морати да уклони из атмосфере. Али огромна постројења за одстрањивање CO2 из ваздуха и даље имају високе трошкове уклањања који иду и преко 100 долара за једну тону. С друге стране, одговорно управљање бореалним шумама представља јефтинији начин за смањење емисија – процењује се да једна тона коју упију ови шумски капацитети кошта свега 12 долара.
Имајући у виду природу зомби пожара који се јављају у тајгама, а и експертска упозорења о њиховом повећању због глобалног загревања, изгледа да нам буквално гори под ногама, а да ми тога често чак нисмо ни свесни. Холандски и амерички научници су, у склопу свог истраживања, развили алгоритам и методе за мапирање зомби пожара који ће помоћи ватрогасцима да их ставе под контролу пре него што се прошире. Ово је једно од битних средстава за смањење емисија из бореалних региона, али не треба изгубити из вида ширу слику: неопходна је свеобухватна заштита ових екосистема зарад успоравања климатске кризе.
(Национална географија)
