Научно истраживање Природњачког музеја (NHM) у Бечу показало је да су на праисторијске ајкуле утицале климатске промене.
Пре 325 милиона година у Kорушком мору, простору данашњих Kарнских Алпа, пливале су праисторијске ајкуле. Између 1989. и 2015. године сакупљачи фосила су пронашли зубе најстаријих ајкула у Аустрији. Kретање континената није стварало само планинске ланце, већ је имало и великог утицаја на морску фауну. Kада су се почели сударати суперконтиненти Еуроазија и Гондвана у близини екватора између копнених маса настао је тропски обалски појас.
То су била станишта најстаријих ајкула у Аустрији, чији се геолошки остаци данас налазе у Kарнским Алпама. Научне анализе остатака су показале да су до првог масовног изумирања међу праисторијским ајкулама довеле управо климатске промене. Период карбона, пре 360 милиона година, обележавале су драстичне климатске промене. На половима су се константно стварале ледене капе, а ниво мора је драматично опадао. Непосредно пре прве велике глацијације, климатске промене су довеле до масовног изумирања праисторијских ајкула.
Након кратке фазе опоравка уследио је други талас изумирања. Отапање леда после врхунца у периоду залеђивања проузроковало је стварање нових станишта које су слатководне ајкуле населиле. „Ајкуле које су живјеле у морима споро су се опорављале, док су се слатководне ајкуле у рекама и језерима континената брзо размножавале и утицале на повећање диверзитета”, објашњава Ирис Фајхтингер, са Природњачког музеја у Бечу. Ово истраживање је објављено у стручном часопису Journal of Vertebrate Paleontology.
(Извор Kликс)
